Mobilni telefoni i internet “zarobili” naše živote

Istraživanja pokazuju da mobilni telefon percipiramo kao deo tela i 26 odsto ljudi traži mobilni telefon dok ga drže u ruci. To ukazuje koliko je on srastao sa našim telom i koliko ga smatramo neodvojivim delom nas samih. Naime, kada izgubimo telefon, treba nam do tri minuta da shvatimo da ga nema, a kada izgubimo novčanik, i do nekoliko sati, rekla je za RTS psiholog Ana Mirković.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Ana Mirković kaže da možemo da živimo bez mobilnog telefona i interneta, ali je upitala kakav bi to bio život, kvalitet života i dinamika i ističe da nije sigurna da bismo se na to lako navikli.

Prema njenim rečima, mobilni telefon i internet su dali mogućnost da brže rešavamo probleme.

Mirkovićeva kaže da nam to sužava vidike jer smo navikli da sve što nam je potrebno nađemo u tom malom uređaju.

“I u mom poslu se kaže da je mobilni telefon konvergentni uređaj i da se sve nalazi u njemu: i kamera, i muzika, i filmovi, brojevi telefona, fotografije i nema šta nema, na to smo navikli”, kaže ona.

Istraživanja pokazuju da mobilni telefon već percipiramo kao deo tela, pa 26 odsto ljudi traži mobilni telefon dok ga drže u ruci.

To ukazuje koliko je on srastao sa našim telom i koliko ga smatramo neodvojivim delom nas samih. Kada izgubimo telefon, treba nam do tri minuta da shvatimo da ga nema, a kada izgubimo novčanik, i do nekoliko sati, istakla je Mirkovićeva.

“Navikli smo da svaki čas pogledamo u ekran i to govori o zavisnosti od tog uređaja”, rekla je ona.

Govoreći o zavisnosti od mobilnih telefona, Mirkovićeva kaže da se tu standardi pomeraju.

Pre dve godine su govorili da, ako dva sata dnevno provedete gledajući u ekran, ako mobilni nosite u toalet, ako ga držite u ruci u restoranu, onda je to neki oblik zavisnosti.

“Granice se pomeraju, pa kako smo sve više vezani za taj uređaj, to smo fleksibilniji, i ako sada tako provedete više od četiri sata i, ako se ne odvajate od njega baš nikada, svi i glavi prevodimo kao zavisan, zavisan, zavisan”, kaže ona.

Kako kaže, svi to rade: i mlađi i stariji. Zadatak starijih je da mlađima to malo ograniče jer SZO savetuje da deca mlađa od dve godine ne uzimaju mobilni zbog frekvencija i zračenja jer utiče negativno na razvoj mozga, ne zbog stvaranja najgorih bolesti.

“Posle toga roditelji treba da utiču i da kažu: imaš sat i po, ali ćeš to vreme koristiti za ovo, ovo i ovo i to je stvar vaspitanja”, rekla je Mirkovićeva.

Kažu da ako je neko zaista zavisnik od mobilnog telefona, potrebne su tri nedelje da provede bez njega da bi se na neki način “očistio”.

Prema njenim rečima, to je individualno. Sama struka, medicina i psihologija istražuju modele odvikavanja od ove zavisnosti.

Ističe da je kod drugih oblika zavisnosti, alkoholizma i narkomanije, kocke, društvo spremno da osudi ljude, a prilikom korišćenja interneta nemamo taj socijalni pritisak i zato ne vidimo problem.

Prema njenim rečima, više nam pažnje odvlači ekren nego sagovornik, ali na taj način se ne izolujemo potpuno od drugih ljudi jer sa drugima komuniciramo pomoću uređaja.

Najviše vremena provodimo na društvenim mrežama, kaže psiholog.

Ljudi su socijalna bića, potreban nam je osmeh, pažnja drugih ljudi, dodir drugih ljudi, podseća ona.

Kaže da mlad čovek ne treba da koristi te uređaje, roditelji treba da prate šta dete gleda na mobilnom telefonu.

Vrlo je važno da roditelji povedu računa o onome što mladi gledaju na mobilnom telefonu i društvenim mrežama, da to budu kvalitetniji sadržaji.

Poremećaj pažnje kod dece

Korišćenje novih tehnologija utiče na poremećaj pažnje, kaže Mirkovićeva i dodaje da učitelji govore o hiperaktivnosti dece i nemogućnosti da zadobiju njihovu pažnju; na časovima im je dosadno.

Istraživanje pokazuje da bar šest sati provedemo na internetu, što privatno, što poslovno, i primimo 17.500 informacija, a na kraju dana možemo da se setimo tri do šest informacija.

Sa druge strane, istraživanje pokazuje da samo na Fejsbuku i Instagramu kliknemo do 30 puta dnevno, u pozorištu, bioskopu, tokom večere, u šetnji sa ljudima koje volimo.

Ponavlja da je inteligencija sposobnost adaptacije na novonastale uslove i ako negiramo realnost, onda sa nama nešto nije u redu.

Moramo da se adaptiramo i da vidimo šta je to pozitivno što možemo da izvučemo iz novonastale situacije

“Internet je vanredan resurs informacija znanja i, ako hoćete da ga adekvatno koristite, morate da podignete nivo svog života”, istakla je Mirkovićeva i podsetila na činjenicu da ljudi završavaju fakultete preko interneta, stiču neformalno obrazovanje.

“Ne zaboravite da je čovek deo prirode i da, ako se potpuno otuđi od prirode, ne možemo da pričamo o normalnosti niti o zdravoj zajednici, neki balans bi bio idelan”, zaključila je Mirkovićeva.

Izvor: RTS

A. Ni.

Podeli