Ve─ça kazna za rad na crno nego za smrt radnika

Od povreda na radu u Srbiji su u pro┼íloj godini stradale 53 osobe, a 779 zadobilo je te┼íke telesne povrede. Ova godina je progla┼íena godinom bezbednosti i zdravlja na radu, a nadle┼żni najavljuju izmenu zakona kojim ─çe se poo┼ítriti kazne i bolje za┼ítititi radnici.

Kako prenosi RTS, u proteklih 12 godina, ┼żivot je rade─çi svoj posao izgubilo 440 ljudi. Poslednji slu─Źaj zabele┼żen je na gradili┼ítu u Novom Sadu, a pro┼íle godine smrtnih slu─Źajeva bilo je i na velikim gradili┼ítima u centru Beograda, u Ulici Kneza Milo┼ía i u “Beogradu na vodi”.

Samo zbog stradanja radnika prilikom izgradnje objekta u Ulici Kneza Milo┼ía, inspekcija je podnela pet krivi─Źnih prijava, ali u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad ka┼żu za RTS da nisu dobili obave┼ítenja da su ti slu─Źajevi re┼íeni.

Direktorka te uprave Marina Furtula obja┼ínjava da kada se desi te┼íka ili smrtna povreda na radu, inspekcija rada izlazi u nadzor i nala┼że mere za otklanjanje nedostataka, ili pokre─çe prekr┼íajnu, tj. krivi─Źnu prijavu, i tu se, kako ka┼że, uloga Ministarstva rada zavr┼íava.

Furtula navodi i da se de┼íava da se radnici razbe┼że sa gradili┼íta kada inspekcija do─Ĺe, a da su to uradili i ju─Źe, kada je Hitna pomo─ç do┼íla da zbrine te┼íko povre─Ĺenog radnika na jednom beogradskom gradili┼ítu.

Komentari┼íu─çi to ┼íto je kazna za rad na crno dva miliona dinara, dok je za nesre─çu u kojoj radnik izgubi ┼żivot maksimalna kazna milion dinara, isti─Źe da se radi na novom zakonu u kojem ─çe posebna pa┼żnja biti posve─çena kaznenoj politici.

Javnu raspravu o─Źekujemo na prole─çe, ka┼że Furtula i obja┼ínjava da se uslovi za bezbednost na radu odnose na sve poslodavce jednako, bilo da je re─Ź o dr┼żavnim, privatnim ili stranim firmama.

“Prvo je odgovornost na poslodavcu koji treba da primeni sve mere i za┼ítiti radnike. I radnici su odgovorni ukoliko se ne po┼ítuju te procedure, a Inspekcija za rad vr┼íi nadzor nad primenom tih propisa”, navodi Furtula.

Prema njenim re─Źima, u pro┼íloj godini je od 53 smrtna slu─Źaja 16 bilo u prera─Ĺiva─Źkoj industriji, a 15 u gra─Ĺevinarstvu.

“To ─Źini 58 odsto od ukupnog broja smrtnih povreda na radu, dok je veoma veliki broj te┼íkih povreda na radu u prera─Ĺiva─Źkoj industriji, ali imamo smanjen broj te┼íkih povreda na gradili┼ítima”, dodaje Furtula.

┼áto se ti─Źe nadoknade ┼ítete, napominje da u ovom trenutku povre─Ĺeni radnici i porodice preminulih radnika mogu da ostvare to pravo jedino preko dugotrajnih sudskih postupaka, a da ─çe novim zakonom i to probati da re┼íe.

“┼Żelimo da pomognemo i ovim radnicima koji be┼że sa gradili┼íta – da ne treba to da rade, jer ovo ministarstvo radi sve u interesu radnika, da za┼ítitimo njihova prava i pove─çamo nivo njihove bezbednosti i zdravlja”, rekla je Furtula i poru─Źila da je ┼żivot svakog radnika neprocenjiv.

Izvor: Radio-televizija Vojvodine

Podeli