Zašto su neke ćelije tumora „rođene loše”
Naučnici otkrili zašto su neke ćelije raka smrtonosnije od drugih.
Naučnici su otkrili zašto su tumori nekih pacijenata smrtonosniji od drugih iako izgledaju identično.
Istraživači instituta „Fransis Krik” pronašli su način da analiziraju prošlost tumora da bi mu predvideli budućnost.
Proučavanje slučajeva raka bubrega pokazalo je da su neki tumori „rođeni loši”, dok drugi nikad ne postaju agresivni i ne moraju da se leče.
Britanski Centar za izučavanje raka kaže da bi ovo otkriće moglo da pomogne uspešnijem lečenju.
„Nemamo instrumente da utvrdimo koje pacijente treba lečiti, a koje samo posmatrati” kaže onkolog Samra Turlajić.
Neki kanceri ubijaju brzo, dok pacijenti sa naizgled istom dijagnozom mogu da nastave da žive decenijama.
To izaziva nesigurnost i kod pacijenata i kod lekara.
Rak bubrega
Ovaj tumor se najčešće javlja kod ljudi koji između 60 i 70 godina. Simptomi su:
- Krv u mokraći
- Uporni bolovi u donjem delu leđa
- Guka ili oticanje sa strane (u nekim slučajevima)
Rezultati istraživanja tumora bubrega kod 100 pacijenata objavljeni su u stručnom časopisu „Sel”.
Tim sa instituta Krik je ustanovio složeni metod kojim se otkriva prošlost tumora.
Postupak liči na test za očinstvo, samo je mnogo komplikovaniji.
Kako kanceri rastu i razvijaju se, različiti delovi tumora počinju da mutiraju na različite načine.
Naučnici su uzeli na desetine uzoraka iz različitih delova istog tumora kako bi utvrdili koliko su srodni.
To im daje mogućnost da sroče evolucionu istoriju celog tumora.
„Onda možemo da predvidimo i kako će se tumor verovatno razvijati”, kaže doktorka Turajlić.
Zlice, dobrice i oni između
Istraživači su podelili tumore koji izazivaju rak bubrega u tri široke kategorije:
- Rođeni loši
- Dobroćudni
- Prelazni
Tumori koji su „rođeni loši” brzo mutiraju i rastu takvom brzinom da se obično prošire po celom telu i pre nego što se otkriju.
Operacija za odstranjivanje originalnog tumora može da odloži primenu terapije protiv metastaza.
Dobroćudni tumori su sasvim drugačiji i obično rastu veoma sporo, tako da ne prave nikakve probleme i pacijenta je dovoljno redovno kontrolisati.
Prelazni tumori se obično prošire na samo jedno mesto u telu i mogu se hirurški odstraniti.
Ostaje još da se utvrde optimalne terapije za svaki tip tumora i da se razvije metod testiranja koji bi mogao da se radi u bolnici umesto u laboratoriji.
Trenutno se ispituje da li se metodi korišćeni u ovom istraživanju mogu primeniti na druge tumore, kao što je rak pluća.
Ser Harpaj Kumar, direktor britanskog Centra za proučavanje raka kaže da je reč o izuzetno važnom otkriću.
„Nadamo se da će nam ono omogućiti da predvidimo razvoj tumora kod svakog pacijenta posebno i da na osnovu toga prepisujemo personalizovane terapije.”
Izvor: BBC News
