Najviše penzije u Beogradu, najniže u Novom Pazaru

BEOGRAD – Prosečna penzija u Srbiji za sve kategorije i sve vrste prava je 23.159 dinara, najviše se isplaćuju u Beogradu, Nišu, Boru, a najniže primaju penzioneri Novog Pazara, Aleksinca i Požarevca, podaci su republičkog PIO fonda.

Prema istim podacima iz januara, prosečna penzija za starosne penzionere je 24.907, za invalidske 22.450, a za porodične 18.691 dinara.

Kada su u pitanju kategorije osiguranja, prosečna penzija za osiguranike iz kategorije zaposlenih je 24.473, za profesionalna vojna lica 40.934, za samostalne delatnosti 23.775, dok poljoprivrednici imaju najniža primanja – svega 10.315 dinara.

Od ukupno 1.741.112 penzionera u Srbiji je najviše starosnih – 1.056.691 (60,7 odsto), porodičnih 362.357 (20,8 odsto), a invalidskih je 322.064 (18,5 odsto).

Prosečna penzija u Beogradu je oko 29.126 dinara, u Nišu – 23.492, Boru 22.693 dinara, Kraljevu 21.312 dinara, dok je u Novom Pazaru taj prosek 16.568, Aleksincu 17.341 dinara, Požarevcu 17.969 dinara.

Na području vojvođanskog fonda najviši prosečni iznosi penzija se isplaćuju u Novom Sadu – 27.814, u Vrbasu 25.131, Pančevu 25.041 i Subotici 24.172 dinara.

Najniže penzije na području Vojvodine su u Odžacima 20.922, Sremskoj Mitrovici 21.632, Bačkoj Palanci 22.313 dinara.
Prema podacima Fonda PIO, na Kosovu i Metohiji ima ukupno 32.683 penzionera, a prosecan iznos je oko 21.652 dinara.

Najnovijim izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju predviđeno je da žene do 2032. Godine budu izjednačene po starosnoj granici sa muskarcima, a prema podacima Fonda PIO starosni penzioneri penzije primaju u proseku između 16 i 18 godina.

Muškarci, naime, prema tim podacima penziju primaju 16, a žene dve godine duže.

Nakon usvajanja najnovijih izmena tog zakona, krajem prošle godine zabeležen je povećan broj zahteva za penzionisanje.

Direktorka Dragana Kalinović rekla je ranije Tanjugu da je u celoj prošloj godini podneto pola miliona zahteva, a samo u decembru prošle godine je u odnosu na isti mesec 2013. u Filijali Beograd bilo 40 odsto više zahteva, a na nivou celog Fonda 25 odsto više.

Podsetila je da su krajem prošle godine obrađeni svi nerešeni zahtevi kojih je bilo 6.000 i njihov broj sveden na nivo mesecnog priliva.

Sada se, kako kažu u Fondu PIO, rešenja donose u zakonskom roku- ne dužem od dva meseca.