Čitava Njemačka bruji o bračnom paru, naučnicima turskog porijekla koji su napravili prvu vakcinu za korona virus

Vest da je kandidat za vakcinu, koji proizvode nemačka biotehnološka kompanija „Biontech“ i američki farmaceutski gigant „Pfizer“, u testiranju pokazao uspešnost preko 90 odsto naprasno je, ne samo u Nemačkoj, već širom sveta, raširio nadu da se bliži kraj pandemije korona virusa. Međutim, bezmalo odmah je ovo postala priča o multikulturalnosti, migracijama i uspešnoj integraciji migranata u nemačko društvo, budući da su osnivači Biontech i tvorci potencijalne vakcine Ugur Sahin i Ozlem Tureci, nemački bračni par turskih korena.

Naprasno nije bilo medija na nemačkom jeziku, koji nije preneo životnu priču ova dva naučnika, koji su deca turskih useljenika. Sahinova porodica se doselila u Nemačku kada je on imao četiri godine a njegov otac kao gastarbajter dobio posao u fabrici „Forda“ u Koelnu. U tom gradu je Sahin uspeo da završi osnovnu i srednju školu, kao i medicinski fakultet, a odlazak na rad u bolnici u pokrajini Saarland je bio sudbonosan da upozna sadašnju suprugu.

Ozlem Tureci je, pak, kćerka turskog lekara koji se iz Istanbula preselio u Nemačku gde je uspeo da otvorio svoju privatnu lekarsku ordinaciju. Njegov uticaj je bio presudan da i ona uđe u medicinske vode.

„Na mene je snažno uticao moj otac koji je radio kao lekar. Još kao devojčica nisam mogla ni da zamislim da radim nijedan drugi posao“, rekla je Tureci, a prenose bezmalo svi nemački mediji. „Otac je imao ordinaciju u našoj porodičnoj kući i mi smo se kao deca igrali između pacijenata. Već tada nije bilo stroge odvojenosti između posla i privatnog života“.

U laboratoriji pre i posle venčanja

Mediji prenose kako se ovaj par venčao 2002. godine, ali i da su bili u laboratoriji i na sam dan venčanja i to pre nego što su otišli do matičara, ali posle ceremonije.

„Vrlo rano sam shvatio da me interesuje nauka. Interesovala me je imunoterapija. Interesovalo me to kako funkcioniše imuni sistem, kako se on može voditi da prepozna i napada ćelije raka“, rekao je Sahin u prethodnim intervjuima, koji sada ponovo prenose nemački mediji.

Iako u intervjuima provejava to koliko je ovaj par žrtvovao privatni život zarad naučnog istraživanju, činjenica da oboje pripadaju drugoj generaciji migranata u Nemačkoj dominatno je obojila medijske priče o njihovom naučnom uspehu.

Interesovanje medija za njih je dodatno povećano time što je vrednost akcije „Biontecha“ na Frankfurtskoj berzi vrtoglavo skočila pa ova kompanija sada na berzi vredi oko 23 milijardi evra, pretekavši Deutsche banku. Budući da su i suvlasnici kompanije, oni su postali bar na papiru veoma bogati, pri čemu je Sahin čak ušao u 100 najbogatijih Nemaca. Pojedini novinari duhovito primećuju da im je uspeh možda bio i predodređen, budući da sedište „Biontecha“ u Mainzu je na adresi An der Goldgrube 12, što u prevodu znači Kod rudnika zlata 12.

Njihov cilj je – revolucija

O ovo dvoje naučnika Westdeutsche Allgemeine Zeitung piše kao „bračnom paru koji je dao svetu nadu“. Detaljno opisujući dugogodišnji naučno-istraživački rad ovog bračnog para, list citira Sahinove reči da je njima cilj „ni manje ni više nego revolucija u terapiji raka“.

„Ali kada se pročula vest o širenji korona virusa, bilo je jasno da če rak morati da sačeka. Jednog jutra u januaru Sahin je pročitao jednu publikaciju o izbijanju korone. u Wuhanu. Od tada, istraživanje raka je stavljeno u stranu, a borba protiv pandemije korone je došla u fokus. Pomak koji je napravio Biontech donele je veliku nadu ne samo njenim osnivačima već i za nekoliko milijardi ljudi“, ističe ovaj list i dodaje da je zahvaljujući njihovom radu, milioni ljudi širom sveta mogli da budu vakcinisani za samo nekoliko meseci. „Ugur Sahin i Ozlem Tureci bi dobili svoju revoluciju“.

Komentator Berliner Morgenposta u svom komentaru opisuje kako nekada ima „diktatorske snove“ u kojima, kako ističe, mašta o tome kako bi javni život trebalo da izgleda.

„U mojoj tiraniji pažnju bi privlačili samo oni koji zaslužuju… Protivnici vakcinacije takođe bi morali da neprimećeno kažu svoje priče. Bez kamera, samo originalni ton i ništa više“, ističe komentator i dodaje da bi za izumitelje vakcine bio 23. decembra uspostavljen novi praznik – Dan Ozlem i Ugur.

Za učitelja nije bio dovoljno dobar

Da ova uspešna migrantska priča nije neminovno morala baš ovako da se razvije svedoči i sam Sahin koji je pričao o tome kako uprkos dobrim ocenama, umalo mu nije dozvoljeno da upiše gimnaziju jer je njegov učitelj u osnovnoj školi smatrao da treba da ide u srednju školu za lošije đake.

„Moj učitelj je hteo da idem u nižu srednju školu (Hauptschule). Tek pošto je intervenisao moj komšija Nemac mogao sam da idem u gimnaziju“, izjavio je Sahin što je masovno deljeno na društvenim mrežama kao dokaz diskriminacije u obrazovnom sistemu u kojem je odluka učitelja u osnovnoj školi presudna za to da li će đak ići u srednju školu koja mu omogućava dalje i fakultetsko obrazovanje.

O fiksaciji medija poreklom vodećih ljudi „Biontecha“ piše i kolumnistkinja portala političkog magazina Spiegel Samira El Ouassil, koja ističe četiri razloga zašto je problematično priču o otkriću vakcine izjednačavati da pričom o uspešnoj integraciji. Ona ističe da nastojanja da se uspešna osoba sa migrantskim poreklom svede samo na svoje poreklo predstavlja pojednostavljenje u kojem svako nalazi narativ koji mu odgovara.

„U zavisnosti od toga gde se neko nalazi u smislu politike identiteta, uspeh Sahina i Tureci odjednom postaje sopstveni uspeh u toj euforičnoj identifikaciji. Turci su bili ponosni jer naučnički par ima turske korene; Nemci su bili ponosni jer su oni Nemci, koji u nemačkoj kompaniji proizvode nemački lek; žene su bile ponosne jer je bar jedna žena bila zaslužna za polovinu otkrića, levičari su bili ponosni jer ovim mogu da se suprotstave desničarima“, ističe komentatorka Spiegela, ističući da u svim tim izdvajanjima „njih dvoje su apstrahovani do pojedinačnih aspekata svojih ličnosti i tako postali trofeji za sopstveno samopouzdanje“.

Neoliberalni pogled na migracije

Komentatorka ističe da uspeh ljudi koji nisu beli ne bi trebalo koristiti kao argument u borbi protiv rasizma ili kao gest trijumfa nad desničarskim ekstremistima, poput onih u AfD-u. Osim toga, ona se protivi tome da se priznanje dobre društvene integrisanosti povezuje sa ekonomskim uspehom, jer je to onda migrante deli na „dobre“ i „loše“, kao što ih dele desničari.

„Time se širi ideja da su samo ekonomski ili socijalno natprosečno uspešni ljudi ’dobro’ integrisani, uprkos tome što ima mnogo ljudi sa niskim primanjima i migrantskim istorijom, poput taksista, građevinskih radnika, radnika na traci i čistača, koji su ’dobro’ integrisani tako što govore nemački jezik, identifikuju se sa ustavom i životom u Nemačkoj, naporno rade i plaćaju poreze, kao svi ostali. Međutim, njihova dostignuća ne prave (novinske) naslove, barem se čini da oni nisu glavni primeri uspešne integracije“, ističe autorka i dodaje da, drugim rečima, „belom taksisti ne biste rekli da nije dobro integrisan u nemačko društvo jer je ’samo’ taksista, a taksisti sa migrantskim poreklom se upravo to govori tim kontekstom o izuzetno uspešnima koji su super-migranti“.

Komentatorka ističe da oni koji mešaju uspeh sa migracijama koriste „neoliberalni pogled na migracije, pre kojem se mora zaraditi da bi bio Nemac“, ali da se tu ne prepoznaju „sistemske prepreka sa kojima se migranti suočavaju u svojim naporima da se integrišu“.

Izvor: Al Jazeera

A. N.