“Velike promene na nivou cele privrede”: Elektronske fakture od 1. januara 2022.

Beograd — Elektronske fakture još su jedan korak ka digitalizaciji poslovanja koji će firmama olakšati svakodnevni rad.

U Ministarstvu finansija navode da će njihova puna primena početi od 1. januara 2022. godine.

Izrada zakona o elektronskom fakturisanju je u toku, sagledavajući najbolju praksu u Evropskoj uniji, kao i relevantne direktive i strandarde, kažu za Tanjug u Ministarstvu.

Usvajanje tog zakona se, kako navode, očekuje najkasnije tokom prvog kvartala 2021. godine.

Objašnjavaju da uvođenje elektronskih faktura u Srbiji podrazumeva korak napred ka digitalizaciji društva i usklađivanje s poslednjim trendovima u razvoju poslovanja kako u Evropi, tako i celom svetu.

Navode da sistem podrazumeva razmenu elektronskih faktura kroz jedinstvenu platformu, čime će se znatno unaprediti digitalizacija poslovanja, poboljšanje likvidnosti privrede, ubrzanje poslovnih tokova, izveštavanje, kao i ekološki benefiti kao što su smanjena upotreba papira, tonera i slično.

Namera je, dodaju, da ovaj vid digitalizacije bude dominantan oblik fakturisanja.

Poreski savetnik Milan Trbojević kaže da će elektronske fakture uneti poprilično velike promene na nivou cele privrede, jer će papirne fakture otići u istoriju.

Naveo je da bi papir trebalo potpuno da izađe iz upotrebe, a on je upravo najviše korišćen pri kreiranju faktura.

“Sačekaćemo zakon da bismo videli kakva će biti forma i kako će se odvijati razmena elektronskih faktura”, rekao je Trbojević za Tanjug.

Naveo je da će svakako postojati prelazni period za uvođenje elektronskih faktura, te da već danas privredni subjekti koji posluju s velikim sistemima primenjuju sistem elektronskih faktura.

Kaže da su elektronske fakture značajna promena koja bi trebalo da doprinese bržoj i jeftinijoj razmeni faktura i bržoj komunikaciji korišćenjem savremenih tehnologija.

Ono što je, navodi Trbojević, jako značajno za računovođe i za sve firme jeste da će sam proces skladištenja biti mnogo jeftiniji

Postoje, navodi, primeri velikih firmi koje imaju kompletna skladišta, stotine kvadrata gde skladište svoju dokumentaciju.

“Sve će to biti isključivo elektronski, odnosno onlajn, tako da će biti potreban jedan mali hard disk i to će biti više nego dovoljno da skladište kompletno svoje poslovanje ili će ga čuvati na klaudu”, kaže Trbojević.

Izvor: B92

Foto: Depositphotos, rmackayphoto