Namirnice i na vrelom asfaltu
Tropske temperature su svojevrstan izazov za vlasnike marketa i lokala da sačuvaju lako kvarljive namirnice i brzu hranu kako ne bi došlo do trovanja potrošača.
Po tome, čini se, još nismo u potpunosti distigli standarde Evropske unije, jer je za čuvanje namirnica potrebna adekvatnija oprema, a i strožija kontrola. Za sada u Srbiji bar postoji Zakon o zaštiti potrošača na osnovu kojeg mogu da vrate pokvarene namirnice
Pored toga što smo još daleko od Evropske unije, ovih dana puno toga imamo zajednickog. Afere, smenjivanje ministara i klimanje valute nam je zajednički imenitelj. E da, imamo i tropske temperature na kojima se vrlo lako kvare osetljive namirnice. A kako ih čuvamo i da li se bar po tome, kako tvrde nadležne inspekcijske službe, ugledamo na zemlje evropske zone, čijim standardima navodno težimo, odgovor leži u mesarama, marketima, pijaci, a bogami i na ulici, i to baš na vrelom asfaltu?
Trgovci, sa kojima smo razgovarali, tvrde da čine sve kako bi meso i mesni proizvodi bili sveži i dobro zaštićeni ,te kao takvi zdravi, i propisno upakovani mogu pravo na sto.
„ U našoj radnji mesne preradjevine se čuvaju u rashladnim uredjajima gde je temperatura 7 stepeni, a za sveže meso postoje posebni frižideri. Kupci su zadovoljni i nije bilo primedbi. Jesu velike vrućine, ali mi zaista pazimo da sva roba bude sveža i ispravna kako bi poštovali zakon, pre svega naše verne potrošače,“ kaže vlasnica jedne novopazarske mesarske radnje, Vezira Ademović.
Pored mesa i mesnih preradjevina, na ovako visokim temparaturama, moraju se dobro čuvati i mlečni, kao i proizvodi živinskog porekla. Slika koju smo zatekli u pojedinim trgovinskim radnjama, donekle odgovara propisima, što potvrdjuje da su vitrine i ostali razladni uredjaju uredni, pre svega zatvoreni.
A šta je sa Zakonom o zaštiti potrošača i koliko kupci koriste svoja prava?
Gradjani sa kojima smo razgovarali kažu da znaju za svoja prava i da rado vrate kvarljiv proizvod. Nekada, kako kažu, naidju na razumevanje, ali i na negodovanje trgovaca, koji za pokvarene namirnice koriste razne izgovore.
Brza hrana u kojoj ima lako kvarljivog mesa, kao i majoneza i sličnih priloga, takodje, može biti potencijalni razlog trovanja ne samo u letnjem mesecima. To je već stvar izbora potrošača, ali takav način ishrane lekari ne preporučuju jer ga karakterišu kao nezdravim i rizičnim, upravo zbog eventualno neispravnih namirnica koje nekada mogu biti kobne po naše zdravlje, odnosno život. Ovakva slika nije retka pojava.
Doduše, kada se već tako nešto desi, nakon utvdrjivanja porekla pokvarene hrane, nadležni zatvaraju lokal i propisno kazne vlasnike istih, dok oni koji, zbog neodgovornosti i nepažnje odgovornih lica, na žalost završavaju u bolnici kao koleteralna šteta.
Suada Dolićanin
