Organska proizvodnja kao razvojni potencijal
Tražnja za organskim prehrambenim proizvodima veća je od proizvgodnje u našoj zemlji. Od ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, pod zasadom organskih biljaka je svega 0,3 odsto. Prema procenama stručnjaka područje Novog Pazara je ”Bogom dano” za proizvodnju zdrave, organske hrane. Poljoprivrednici se međutim, teško odlučuju za sertifikat u toj oblasti, jer je to proces koji traje, ali i košta. S obzirom da je u toku konkurs ”Pokreni se za posao”, koji za dobru poslovnu ideju nudi i do 10 hiljada dolara, podsećamo da je organska proizvodnja razvojni potencijal našeg kraja.
Pola hektara zemlje, 3.000 evra investicije u organsku proizvodnju – procenjuju stručnjaci – dobar je zasad za budući biznis iz bašte, iz koga može izniknuti 10.000 evra zarade. Primera radi, za kilogram organskog kupusa mora da se izdvoji nekad 150 dinara, a konvecionalno uzgojen košta i 30 dinara. I subvencije za organsku proizvodnju su za 40 odsto više u odnosu na konvencijalnu. Sertifikat je međutim, ono što nedostaje lokanim poljoprivrednim proizvođačima, koji praktično, kako se procenjuje, već prozvode organsku hranu na ovim prostorima.
”Ukoliko ljudi ne koriste zaštitne herbicide, pesticide, veštačka đubriva, a veruijte da i dan danas postoje velike površine na području Novog Pazara, Rogozne, Golije… Ali ljudi uglavnom takve proizvode proizvode samo za sebe, svoje gazdinstvo. Oni su faktički već proizveli organsku hranu. Nedostaje im samo mali korak, prelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju, koji traje otprilike godinu dana. Uz stečeni sertifikat mogu slobodno svoje proizvode plasirati na tržište”, rekao je Safet Vesnić ispred novopazarske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
Prema podacima Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, u našoj zemlji postoje oko 1.800 proizvođača organske hrane. Ukupna površina na kojoj niču organske biljke u našoj zemlji je 10.000 hektara, što je jedva oko 0,3 odsto, dok su u razvijenim evropskim zemljama organski usevi zastupljeni na gotovo 20 odsto površina. A do ulaska u EU naša zemlja bi trebalo da poveća obim ove proizvodnje minimalno za deset puta.
S.Lj.
