Društvo

Kako vremenske promene utiču na zdravlje

Nagla promena vremena iz hladnog u toplo ili obrnuto, koju upravo ovih dana doživljavamo, nije bezopasna ni za zdrave, a kamoli bolesne ljude. Najugroženiji su srčani bolesnici, astmatičari i psihički labilne osobe.Kakvu štetu nagle promene temperature mogu da nanesu, to najbolje vidimo iz izveštaja Hitne pomoći, koji kazuju da je određenog dana bilo mnogo intervencija kod srčanih bolesnika, da su psihički labilne osobe bile uznemirenije, da su astmatičari teško dolazili do vazduha i da je bilo dosta intervencija na terenu.

Prema rečima dr Nedžada Kršića iz novopazarske Hitne službe i nagle promene meteoroloških prilika mogu da ugroze i psihički i fizički sasvim zdrave ljude.On ističe da i sasvim zdravi ljudi mogu da osete glavobolju pri nagloj promeni temperature, da pri promeni pritiska ili smera vetra postanu razdražljivi, da pate od nesanice, da budu uznemireni ili, pak, da im se spava ili da se osećaju stalno umornim.Samo pre nekoliko dana temperature su bile tropse,prelazile su čak i četrdeseti podeok a poslednja 2-3 dana te su se temperature spustile i za po više od 15 stepeni što je lekarima ove službe donelo mnogo više posla nego uobičajeno.

U toku dnevne smene,prema rečima dr Kršića, pomoć zatraži i više od 100 pacijenata dok je taj broj veći za 40 u toku treće smene.To su najčešće srčani bolesnici,bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom,plućni bolesenici,reumatičari,asmatičari a u toku treće smene javlja se mlađa populacija sa virusnim infekcijama.

Povećan je bio i broj izlazaka na teren tako da bi ih ukupno i u toku dnevne i noćne smene bilo i više od 20.Saveti se uglavnom svode na to da, kad su meteorološki uslovi nepovoljni, osetljivi ljudi treba da ostanu kući, da ne planiraju nikakvo putovanje, da se ne zamaraju i da se strogo drže propisane terapije.Plućni bolesnici,kada su ovakve promene vremena ne bi trebalo da izlaze napolje već da prostorije u kojima borave redovno provetravaju rano ujutru i u večernjim satima.

Ako biometeorološka prognoza kaže da će u određenom periodu biti ugrožene psihički obolele osobe, upotreba leka za smirenje pre tog perioda omogućiće da se taj period gotovo i ne oseti.

Na pogoršanje raspoloženja posebno utiču vremenske prilike s promenljivom dnevnom temperaturom, sniženim ili promenljivim vazdušnim pritiskom, povećanom oblačnošću, slabom kišom ili maglom, tako da se psihoza i depresivno stanje javljaju u znatno povećanom broju već posle trodnevnog oblačnog razdoblja.

S druge strane, pak, i sam organizam daje čoveku upozorenje u vidu malaksalosti, glavobolje i tome slično, pa u tom periodu treba izbegavati fizički napor i boravak napolju savetuje dr Kršić.

Podeli