Leteli su krovovi, razbijani prozori, pucalo granje, obarano drveće
Leteli su krovovi, razbijani prozori, pucalo granje, obarano drveće, dok su ulicama tekle bujice vode koje su otežavale, pa čak na nekim mestima i potpuno zaustavljale saobraćaj.
Nevreme koje je ove nedelje tutnjalo Srbijom prouzrokovalo je veliku materijalnu štetu. Iz policije saopštavaju da su njihovi pripadnici intervenisali više od 20 puta – u Pančevu, Novom Pazaru, Vlasotincu, Prijepolju, Obrenovcu, Kruševcu, Beogradu i Kragujevcu. U Kragujevcu je jedna žena lakše povređena kada je pala krovna konstrukcija, dok je u Beogradu najkritičnije bilo u Mirijevu i Malom Mokrom Lugu.
Leteli su krovovi, razbijani prozori, pucalo granje, obarano drveće, dok su ulicama tekle bujice vode koje su otežavale, pa čak na nekim mestima i potpuno zaustavljale saobraćaj.
Kako naplatiti štetu od nevremena
U Mirijevu i Malom Mokrom Lugu najveću štetu pretrpeli su vlasnici automobila. Oni koji imaju kasko osiguranje neće imati nikakav problem, međutim, kako je taj procenat mali, bitno je da znate sledeće informacije. Ukoliko automobile ošteti drvo sa privatnog poseda, štetu treba da nadoknadi vlasnik dvorišta ili placa, a ukoliko je palo stablo sa površine koju održava Zelenilo, za nadoknadu štete treba se obratiti tom preduzeću.
Potrebno je pozvati Servisni centar Beograda na broj 11011 ili pisati na e-mail: info@zelenilo.rs gde ćete dobiti precizna uputstva u koju Radnu jedinicu Zelenila da se javite, kako bi se sačinio zapisnik o nastaloj šteti. Zapisnik i zahtev u pisanoj formi se predaju Komisiji za procenu štete na adresu: Ulica Rajkova broj 15, Novi Beograd. Komisija popunjava obrazac Prijava štete iz osnova osiguranja od odgovornosti i onda se oštećeni sa kompletnom dokumentacijom upućuje u Akcionarsko društvo za osiguranje, koje u najkraćem roku, nadoknađuje štetu.
Tokom nevremena oštećene su i mnoge fasade u centru grada. Među njima i deo fasade u Kosovskoj 9, gde je sa najvišeg sprata otpao deo maltera. Iako je bilo 16 časova i vreme kada ovuda prolazi puno ljudi, na sreću niko nije povređen.
Za one koji imaju polisu osiguranja i definisan rizik zaštite za kuću, stan ili vikendicu, procedura je jasna. Javljaju se svom osiguravajućem društvu, agent procenjuje štetu, nakon čega se ona isplaćuje. Međutim, takvih polisa u Srbiji ima svega nekoliko procenata.
“Stanari u zgradi vode računa, vode računa o svojoj zgradi, kao što oni ko živi u kući, vodi računa o svojoj kući i o svom crepu. I oni su odgovorni za sve to što padne sa zgrade i nekoga povredi ili uništi, odnosno ošteti automobil. Oni su u obavezi da odreaguju na ovaj ili onaj način. Jedan način je dogovor sa Infostanom ili gradskim stambenim preduzećem, kako to sad već funkcioniše, ili da se sami organizuju i saniraju kako bi sprečili moguće povrede i nastanak šteta”, kaže Zoran Ćirić iz Udruženja osigurača Srbije.
A to važi i za krovove, prozore i terase, koje je olujno nevreme oštetilo.
Ukoliko objekti nisu osigurani, njihova sanacija će zavisiti isključivo od vlasnika, od dobre volje komšija, rođaka, prijatelja ili eventualno humanitarne pomoći. Tek nakon što se prikupe izveštaji iz svih gradova i opština i napravi procena štete, država će moći da da predlog mera pomoći najugroženijima.
IZVOR: KURIR/T.M.
IZVOR: D. P. /KURIR
IZVOR: TWITTER/@METEOEXPRESS
(Mondo/Blic/M. Š.)
