Jeni Pazar je imao 1.100 dućana
Jeni Pazar je imao 1.100 dućana
Novi Pazar – Hajro Ćosović otvorio je radnju za popravku (izradu) svih vrsta ključeva i sređivanje auto brava. Za mušterije koje dolaze u“brvnaru“, da obave svoje različite poslove to je za zanatliju odgovornost i obaveza. Izuzetan majstor, velikog znanja, stican u neprekidnom dugogodišnjem iskustvu. Ne zna se, da li je bolji čovek ili zanatlija, jer oba zahteva obavlja fenomenalno.
Nestali su stari zanati
Razgovarajući sa Hajrom shvatila sam – Pazarcima je uvek na prvom mestu rodni grad… Opisujem onako po emocijama kako se osećam kao sandžački novinar, putujući po uspomenama. – Jeste li za još jednu kahvu – upita nas ovaj zanimljivi gospodin. – Ne. – Koliko ljubavi u zanatu! – No je se uvek vratim mojem Pazaru. Ovde, u ovoj radnji borabve mušterije, poznanici, prijatelji… Puna kuća! – Znaš, svaki čovek je priča za sebe – veli ljubazni Hajro Ćosović…
Na Gradskom jazu se uzimao abdest
O Novom Pazaru su pisali brojni putopisci, a čuveni Evlija Čelebi je u XVII stoleću zabeležio da je bio jedan od najvećih gradova na Balkanu (prema popisu iz 1528. godine, Novi Pazar je imao 221 kuću, što je za dve kuće više nego što je imalo Sarajevo – 119). Nekada je Pazarski jaz bio sinbol blistavosti, savršenosti, veličanstvenosti…
Svaki kamen si mogao da izbrojiš
– Jaz naše mladosti. Mnogi i ne znaju da piju vodu koja nije zdrava… Jaz je bio prava riznica prirodne lepote, zato smo vodili računa o najbitnijim detaljima: čistoći, higijeni, sokacima, avlijama, ulicama, Raški, Jošanici i Novom Pazaru. Mi smo živeli toliko skromno, cela moja porodica, da smo bili zadovoljni sa korom hleba. Radovali se svakom novom danu. Mnogo smo voleli svoj rodni grad. Vreme koje se nikada više ponoviti neće. Ali, baš nikada – kazuje dedo Rifo Hajrović.
Pešter – Delimeđe je seosko naselje u tutinskoj opštini (Sandžak – Srbija). Prema popisu iz 2011. je bilo 509 stanovnika. Na ovom pešterskom području ima 88 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 5, 06. Delimeđe je velikim delom naseljeno Bošnjacima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.
Đaci – pešaci
Na tom putu sreli smo đake – pešake. Učenici su dobri, vredni, vaspitani i radoznali. Zajedno pešače, druže se i uče. Priča je da vole što hodaju i uvek na vreme dođu u školu. Kako bi stigli do osnovne škole pređu po nekoliko kilometara kroz prekrasne pešterske predele. Prva naznaka da mališani zaslađuju svet, i da to ima svoju bajku. Uvek je tako kad sretnete iskrenost, slede jednostavniji trenuci kao što je razgovor sa budućim ljudskim veličinama. Ali nekako u njihovom zajedništvu bude prostora za ceo svet…
Midžo Asimovo verodostojno, slobodno i istinito svedočenje o šeher Pazaru… Sa tim osobinama njegova sećanja bi se mogla svrstati u svetsku književnost ili tačnije u sve one avlije i sokake kojih više nema… Često ima sandžačko pamćenje u kojem otkriva dublje uspomene, a kad ih ukroti, gotovo je spreman da razgovara satima, ne želi da ih se reši, i kad priča mora da se vrati u svoju mladost… Samo ga sledimo, Asimovo duša daruje značenje i poštovanje Novom Pazaru.
Pazarske ćuprije
Otkriva da mu najbolje ide kada sebe iznenadi o Jeni Pazaru. Srcu prilazi s leve i desne pretkomore, a svečano dočekuje Jošanicu i Rašku, to je važan čin za Sandžak… Čaršija, njegova sudbina, njegov komad života, čini ono što su Pazarci činili, dok su odrastali u kaljavim i blatnjavim sokacima… – Da osećam se tako, bio sam na tom mestu – potvrđuje Asim Nikšić. Bilo kako bilo, zaista zaslužujete svaku pohvalu – reko smo…
Pešterska visoravan – Baćica je naselje u Sandžaku u Opštini Tutin. Prema popisu iz 2011. je bilo 452 stanovnika. Pozdravljamo se, iako to još nismo izneli u javnost. Smatramo da je Sandžak najbolje, najprirodnije stanje čoveka na ovom svetu… Na uzbrdici, pored taraba dedo nas ljubazno dočekuje. Pešterci, uopšte, mnogo vole da se druže. Zato, valjda, i dočekuju putnike – namernike. Najviše posla, kažu, imaju leti. Seno presušeno u otkosima, talasima ili naviljcima skuplja se u plastove… Tada se iz belog sveta vrate deca, rodbina, komšije…
Pešterski stogodišnjaci
– Postajem poznat – reče uljudni dedo Ismet Fetahović. A zatim, ako budem mogao da razgovaram sa vama. – O, sigurna sam da hoćete?! Otac mi je živeo 98 godina. Pešterska visoravan, šala nije! Niko ne zna razlog takvom dugom životu, koji se stalno produžuje… Imam priču koju biste možda mogli objaviti. Deca otišla kud koja… Ismet ustaje, pogleda još jednom svoju rodnu Baćicu. Pruži nam poštenu ruku.
Svoj poziv sam oduvek poštovao, voleo sam decu i uvek mi je sa njima bilo zanimljivo. Za moj zanat dovoljno je bilo: imati ljubavi, razumevanja, plemenitosti, velikodušnosti… Desilo se da sam uvek imao dobre mališane – to su moji kvalitetni ljudi. Protekle su najbolje godine u mom životu. Puno smeha, sreće i dečije radosti… mnogi su danas uspešni momci i devojke… ponosan sam na svoje učenike – zbori dobri učitelj Salih Nurković.
Sanjam učionicu punu đaka
Već sada, daleko od svoje škole i učionice, očigledno je postao omiljeni novopazarski učitelj. Penzionerske dane provodi u tišini čitajući raznoraznu literaturu. – Uživam sa unucima. I pored „penzionerskih obaveza“ uvek nađem vremena da se družim sa najmilijima.Volim moj rodni grad. Svašta sam video u životu, ali Novi Pazar je jedan jedini! Sandžaklije su dobri ljudi i oni se nalaze oko nas, a mi možemo biti samo ponosni – dodaje izuzetni pazarski učitelj u penziji Salih Nurković.
U jednom trenu, u toj svetlosti, oni ponosno pokazuju da su Sandžaklije…
Binasa Malićević
