Srbija pod lupom jer nije uvela sankcije Rusiji
Ekonomske performanse srpske privrede u velikoj meri zavise od privrednih tokova u EU. Naša privreda je veoma zavisna od situacije u tim zemljama. Od ukupnog spoljnotrgovinskog robnog prometa Srbije u prva tri kvartala 2022. godine najveći deo se ostvarivao sa zemljama članicama EU, i to u slučaju izvoza čak 64,5 odsto, a kada je reč o uvozu – 54,5 procenta. Kako podseća Dejan Molnar, profesor na katedri za ekonomsku politiku i razvoj Ekonomskog fakulteta u Beogradu, od 2012. do 2021. godine, blizu 60 odsto od ukupnog priliva stranih direktnih investicija bilo je iz zemalja članica EU.
– Od toga je najviše iz pet zemalja sa kojima imamo najintenzivniju ekonomsku saradnju. To su Italija, Nemačka, Austrija, Francuska i Belgija. Sa ovih država naša zemlja realizuje gotovo trećinu ukupne spoljnotrgovinske robne razmene. To što se u ovim zemljama najavljuje kriza treba da nas zabrine – smatra prof. Molnar.
Da se globalni trendovi i te kako odražavaju na nas, ali da je Srbija specifična zemlja, posebno ekonomski zanimljiva po položaju, sa komparativnim prednostima u odnosu na okolna tržišta uveren je i Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku.
– Ipak, u slučaju da se bilo šta promeni, u političkom smislu, to će se znatno odraziti na našu ekonomiju. Velika je nedoumica kakvu ćemo politiku voditi ubuduće, jer naša mala i srednja preduzeća na sajmovima uveliko dobijaju pitanja kakva će biti saradnja Srbije i Evrope, da li će nam se uvoditi vizni režim. Svaka kompanija koja radi kod nas želi da ima slobodan protok robe i ljudi, jer joj je to neophodno da bi posao mogao da se realizuje u što kraćem roku – navodi Rajić. Dodaje da je Srbija sada poprilično pod lupom, jer je zemlja koja se nije priključila sankcijama koje je Evropa uvela Rusiji, a to počinje sve više da se odražava na domaća mala i srednja preduzeća.
– Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o novoj strategiji EU za proširenje, u kojoj se napredak Srbije u pregovorima i pristup fondovima EU uslovljava usklađivanjem spoljne politike sa Briselom, odnosno uvođenjem sankcija Rusiji. Kada takva vest izađe u svim evropskim novinama i kada poslovni čovek to pročita, to mu donosi sumnju da li će sa Srbijom moći dobro da posluje – naglašava Rajić. Koliko god da politički establišment ignoriše ovu informaciju, ona veoma snažno utiče na poslovni svet, a to se sada oseća i među privrednicima. Rajić tvrdi da na nedeljnom nivou stižu upiti od poslovnog sveta za Srbiju, u smislu toga šta se može očekivati u narednom periodu od Srbije, da li će naša zemlja da vodi politiku EU.
– Postavljaju nam politička, a ne strateško-ekonomska pitanja. Toga ranije nije bilo. Iako i njih pogađa kriza, sve ovo ih zanima, jer i sami imaju poslovnih problema. Zato i traže pouzdane partnere koji mogu sto odsto da garantuju kvalitet, tokove isporuke… Inflacija jeste globalna, ali se očekuje da počne postepeno da opada sledeće godine, a nama se nameće dodatni problem koji stranci nemaju, a to je pozicija naše zemlje – podseća on.
Zbog negativnih vesti o nama kompanije se sve češće dvoume da li da uopšte dođu u Srbiju. Tako smo, recimo, u poslednja dva meseca izgubili 35 miliona evra poslova sa četiri firme za naredne tri godine i to samo zato što nismo utvrdili strateške pravce svog razvoja, podseća Dragoljub Rajić.
Preuzeto: Politika
