Danas tačno godinu dana otkakao je u Srbiji data prva doza vakcine protiv korona virusa
U ovom trenutku u Srbiji je mirnija epidemijska situacija, koju bi trebalo iskoristiti i za planiranje strategije protiv novog omikron soja, ali i za ubrzavanje procesa imunizacije. Prema svim istraživanjama i iskustvu zemalja u kojima je taj soj virusa već neko vreme u cirkulaciji, treća – buster doza ojačava imunitet i protiv omikrona.
Fajzer vakcinu tada su prvi dobili premijerka Ana Brnabić, epidemiolozi Predrag Kon i Darija Kisić, i otpočela je vakcinacija zdravstvenih radnika.
Direktorka Instituta ”Batut” Verica Jovanović rekla je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a povodom pojave omikron varijante korona virusa u Srbiji da su u skladu sa SZO uveli predostrožnost za sve koji dolaze iz Južne Aafrike što se pokazalo kao opravdano jer je kod porodice koja je došla iz Bocvane posle nedelju dana od sletanja konstatovana omikron varijanta virusa.
“Utvrđeno je da se omikron brzo širi, da jedna osoba može da prenese virus na pet, do šest osoba, što ukazuje na povećanu infektivnost”, navela je Jovanovićeva.
Prema njenim rečima, mere ostaju na snazi – izbegavati boravak u zatvorenom prostvoru bez zaštite, a s obzirom da se bliže novogodišnji praznici lične mere su broj jedan u zaštiti.
Napominje da je u Srbiji dato više od osam miliona doza vakcine, a da je buster primilo više od 1.600.000 ljudi. Jovanovićeva je podvukla da je izvesno da buster doza štiti od teških formi bolesti.
Ukupno prijavljeno 1.306 neželjenih reakcija
Predstavnica Agencije za lekove i medicinska sredstva Jelena Mitrašinović kaže da je Agenciji prijavljeno 1.306 neželjenih reakcija nakon vakcinacije, uglavnom očekivane povišene temperatute i sindroma sličnih gripu.
Kako je rekla, teže reakcije posle vakcinacije poput tromboze zabeleženo je kod šest slučajeva, a kod tri je donet zaključak o povezanosti sa imunizacijom.
Apel lekarima da prijave reakcije na vakcinu
Mitrašinovićeva je poručila je lekarima da ukoliko imaju sumnju o reakcijama na vakcinu da je prijave epidemiološkoj službi kako bi se vršio nadzor nad tim događajima.
“Kada tumačimo te teže događaje posle vakcinacije treba napomenuti da se radi o retkim slučajevima i mnogo je češća pojava tih oblika kod onik koji su oboleli od kovida nego kod vakcinisanih”, napomenula je Mitrašinovićeva.
Prema njenim rečima, najviše neželjenih reakcija je u uzrastu od 18 do 44 godine, više je ženskog pola, mada žene inače češće prijavljuju neželjene reakcije, revnosnije su prema svom zdravlju.
Izvor: Kurir
