Jesu li društvene mreže pobijedile nauku?

Izbijanjem pandemije početkom prošle godine, platforme koje pruža internet postale su dominantni oblik komunikacije širom sveta, kako za poslovne, tako i za privatne potrebe. Aplikacije kao što su Zoom i Telegram sada dominiraju u poslovnom svetu, a termin ‘onlajn sastanak’ je postao svakodnevnica. Ipak, mračna strana društvenih mreža je upravo u tome što one veoma pogoduju i širenju dezinformacija svih vrsta, a kad su te dezinformacije vezane za različite “lekove”, to može i direktno ugroziti zdravlje ljudi.

Sećate li se tvrdnji sa početka pandemije o “5G čipovima” u vakcinama? Ne, ne samo da takve teorije nisu nestale, već su danas i “dodatno unapređene”. Na jednoj od Facebook stranica na engleskom jeziku, koja ima više od tri miliona članova, tvrdi se da “čipovi zapravo nikada nisu ni bili vidljivi golim okom, već se zapravo radi o čipovima u nano-česticama”. One će, navodno, “biti aktivirane putem satelita koji su već u orbiti, kada se vakciniše više od četiri milijarde ljudi”. Da ova objava nije nimalo smešna, pokazuje i brojka od 15.000 komentara, te gotovo 28.000 deljenja. Inače, do sada je širom sveta vakcinisano, barem jednom dozom, više od 3,8 milijardi ljudi.

Ne vjerujte u sve što drugi vjeruju

Procene stručnjaka u SAD-u i Evropskoj uniji su da je od početka pandemije na društvenim mrežama objavljeno 80,3 miliona različitih lažnih vesti (fake news) i dezinformacija u vezi koronavirusa i toka vakcinacije, a ove objave su viđene najmanje 5,8 milijardi puta.

Neprofitna organizacija “Avaaz” naziva društvene mreže, a ponajviše Facebook, “javnom opasnošću po ljudsko zdravlje”. I sam Facebook je svestan ovog problema – administratori u ovoj kompaniji, uz pomoć veštačke inteligencije, označili su gotovo 98 miliona objava “nalepnicom” (warning label) da je u pitanju potencijalno lažna vest. Ovakve “označene” linkove i vesti je, u međuvremenu, pročitalo više od dve milijarde korisnika Facebooka.

Stručnjaci su došli i do podataka da najveći deo dezinformacija svoj izvor imaju na samo 42 grupe, koje opet imaju više od 28 miliona članova. Zahvaljujući ovolikom broju “zaverenika”, informacije gotovo matematičkom progresijom stižu do više od pola milijarde “običnih” korisnika svakog dana.

IT stručnjak Dušan Savić kaže da je za ovakvo stanje delimični krivac i sam Facebook algoritam, pogotovo nakon što su se pojavili izveštaji iz same kompanije, kao i prvi “zviždači”. Prema njima, Facebook najviše favorizuje popularne objave, odnosno “objave koje imaju veliki broj komentara ili lajkova vaših prijatelja će se uvek prve prikazivati u aplikaciji”.

“Takođe, bićete obavešteni svaki put kada neki od vaših prijatelja ostavi novi komentar, bez obzira da li ste i vi ‘lajkovali’ tu stranicu. Na ovaj način, Facebook povećava nešto što se naziva ‘engagement rate’ ili ‘stepen primećenosti’ nekog sadržaja. Naravno, ovo nije zbog toga kako bi vas blagovremeno informisali – ili dezinformisali – već kako bi vam aplikacija prikazala još više reklama, koje su, naravno, plaćene. Osim toga, kada označite da vam se sviđa neki sadržaj na Instagramu, slični sadržaj će vam se prikazati i na Facebooku, budući da su ove dve aplikacije, kao i sami korisnički nalozi, međusobno povezani”, objašnjava Savić.

Ne žele biti ‘žrtve farmakomafije’

Problem sa antivakcinaškim pokretom na Facebooku i internetu uopšte nije nov. On je prisutan je od početka rada ove mreže, a poseban zamah dobija nakon 2010. godine. Svojevremeno je onlajn grupa “Stop Mandatory Vaccination” u SAD-u imala gotovo milion članova. Pre dve godine je četvorogodišnje dete u američkoj državi Kolorado preminulo od influence, nakon što je majka deteta na Facebooku tražila savet u vezi sa vakcinacijom, te odlučila da to ne učini.

Iako su se antivakcinaši do sada smatrali bezopasnim “zaluđenicima”, njihove aktivnosti na društvenim mrežama prete da ugroze tok vakcinacije i u Evropi, i u regionu. Atlantski savet iz Washingtona i grupa “Balkan u Evropi” sproveli su početkom godine anketu u Srbiji, koja je pokazala da u teorije zavere u vezi sa korona virusom i vakcinama veruje čak 41 odsto građana. Veliki deo ispitanika je tada rekao da se sigurno neće vakcinisati, a kao razlog su naveli da ne žele biti “žrtve farmakomafije”.

Dominantna tvrdnja poslednjih meseci na društvenim mrežama je takođe slična: da je pomenuta “farmakomafija” sama stvorila virus kako bi zarađivala od vakcina. Vakcine su, inače, besplatne, barem tamo gde ih ima, jer ogroman broj zemalja širom sveta i dalje ima velikih problema sa nabavkom vakcina, koje ili nikako da stignu, ili stižu u veoma malim količinama.

Epidemija neznanja i neukosti

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da je neophodno mnogo bolje edukovati građane.

“Obrazovanje nas uči da razlikujemo bitne od nebitnih informacija, kao i relevantne i nerelevantne izvore. Ipak, biti formalno obrazovan ne znači nužno i da su te veštine usvojene, pa zato i imate mnogo neukih, ali i one sa završenim fakultetima koji “šire dezinformacije”. To je samo potvrda da znanje nikada nije bilo važnije”, smatra Beširi.

Ono što danas vidimo, dodaje, “epidemija je ne samo virusa, nego i neznanja, neukosti i nabeđenosti u svoje mišljenje, koje često nije zasnovano na činjenicama i nauci”.

“Kao što ne popravljate svoj automobil na Facebooku, ne znam zašto bi onda verovali u medicinske savete nestručnih i neukih po raznim Facebook i Viber grupama. Zahvaljujući nauci, danas muškarci i žene žive gotovo tri puta duže i kvalitetnije nego pre samo sto godina. Nauka je zaslužna što avioni lete, što mostovi stoje i što sat pokazuje tačno vreme. Nepriznavanjem nauke i traženjem alternativnih saznanja iz sumnjivih izvora, štetimo sebi i drugima”, navodi Beširi.

Preporučuju lijek za životinje

Upravo jedna takva grupa na aplikaciji Viber je podigla ogromnu prašinu kako u Srbiji, tako i širom regiona. Grupa koja ima više od 11.000 članova promoviše upotrebu veterinarskog leka “Ivermektin” za lečenje koronavirusa. Ono što je šokantno je da su unutar ove onlajn grupe savete davali i lekari i drugi medicinski radnici. Najčešća pitanja na grupi su bila u vezi nabavke i doziranja leka, budući da on nije ni odobren za ljudsku upotrebu, već se koristi samo za lečenje životinja. Drugi korisnici su objavljivali slike pakovanja “Ivermektina” u obliku praška, koji je inače namenjen mešanju sa stočnom hranom.

Jedan od lekara koji je davao “savete” u ovoj grupi, zaposlen u Kliničkom centru u Nišu, pre nekoliko dana je udaljen sa svoje funkcije. Inače, Zakon o zdravstvu propisuje kazne od 40 do 120 hiljada dinara za “obavljanje lekarske prakse van zdravstvenih ustanova ili privatne prakse”. Od kada aplikacija Viber spada u “onlajn ordinacije” – nije jasno.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je potvrdio da će svi lekari koji preporučuju “Ivermektin” i druge neregistrovane lekove i preparate biti sankcionisani.

“Zamislite pedijatra, specijalistu, koji treba da leči decu, a preporučujete lek namenjen veterini i lečenju životinja”, naveo je Lončar.

Nove dezinformacije i stari online znanci

Problem sa preporučivanjem “alternativnih lekova”, kako za COVID-19, tako i za druga oboljenja poput kancera, nije nov, ali se od početka pandemije dodatno pogoršao širom sveta.

Tako najpoznatiji sajt za teorije zavere na internetu, Above Top Secret ima na stotine objava i tema vezanih za “Ivermektin”. Jedan od najposećenijih članaka već u naslovu pita “Da li je isti Ivermektin za konje i za ljude”. (Autor očigledno nije znao da je lek namenjen samo životinjama.)

Najposećeniji članak, sa druge strane, pak tvrdi da je “više od stotinu članova američkog Kongresa, kao i članova njihovih porodica, već koristilo Ivermektin u lečenju”. Objava ima 71.000 pregleda.

U nekim zemljama, poput Perua, sve zalihe ovog leka su prodate, pa ga nema ni za osnovnu veterinarsku upotrebu. “Nema preparata ni u jednoj apoteci, a mnogi su ga nabavljali putem crnog tržišta”, rekla je nedavno Patricia Garcia, zdravstveni zvaničnik i nekadašnja ministarka zdravlja.

“Ivermektin” je inače lek namenjen lečenju parazita kod domaćih životinja, obično se meša sa stočnom hranom, a njegovu upotrebu mora odobriti i lek prepisati veterinar.