Sada bankama plaćamo i ono što nikada nismo
Većina banaka u Srbiji još krajem prošle godine najavila je da bi uskoro mogli da stupe na snagu novi cenovnici tarifa i naknada koje naplaćuju svojim klijentima. Neke banke već su krenule sa novim cenama, a pojedine ovih dana obaveštavaju svoje klijente o novim provizijama.
Tako će sada neke banke početi da naplaćuju ono što nikda nisu, poput održavanja deviznog računa, a besplatno neće biti ni plaćanje računa preko interneta kao i trajni nalog.
Iako ove cifre pojedinačno izgledaju kao “sitan trošak”, pravu cenu korišćenja bankarskih usluga možemo videti kada banke pošalju redovan godišnji izveštaj o svim naplaćenim naknadama u prošloj godini. One se najčešće kreće od nekoliko hiljada dinara, ali ima slučajeva da dostignu čak i stotinak evra.
Najveće stavke uglavnom su mesečno održavanje računa i kamata za kreditne kartice, ali u zavisnosti od klijenta trošak može značajno da se uveća i čestim podizanjem novca na bankomatu “tuđe” banke ili uzimanjem raznih potvrda.
Provizija i za devizni račun
Mesečno održavanje računa naplaćuje se praktično svim klijentima, izuzimajući one sa najmanjim paketima koji samo povremeno koriste bankarske usluge. Ova naknada koštala je do sada od 150 pa sve do 600 dinara, a koliko će poskupeti najbolje pokazuje primer iz jedne banke gde je osnovni paket računa do sada mesečno koštao 300 dinara, a od juna će klijentima biti naplaćivan 350 dinara. Dakle, samo za održavanje računa klijent koji je godišnje izdvajao 3.600 dinara sada će morati da spremi 600 dinara više.
Neke banke najavile su da će ubuduće naplaćivati i održavanje deviznog računa, koje je uglavnom bilo besplatno. Prema obaveštenjima koja su stigla klijentima, održavanje će im biti naplaćeno čak i ako na konkretnom deviznom računu ne bude sredstava i ako u toku meseca ne bude nijedne realizovane transakcije.
Većina banaka je do sada imala besplatno elektronsko i mobilno bankarstvo, ili je plaćanje računa preko interneta naplaćivala tek ako se mesečno realizuje veći broj naloga. Sada će jedna banka koja je inače ohrabrivala klijente da plaćaju svoje račune onlajn tako što nije naplaćivala proviziju za ovu uslugu, uvesti naknadu od 25 dinara po svakom nalogu.
Ubuduće će se naplaćivati i realizacija trajnih naloga, i to 15 dinara po transakciji, osim ako je sa pružaocem usluge dogovoreno da plaćanje bude bez naknade. Dakle, ako mesečno u proseku platite 5-6 osnovnih računa, to će vas sada godišnje koštati oko 1.000 dinara.
Mesečno održavanje računa bilo 300 dinara, sada 350
Devizni račun bio bez održavanja, sada se naplaćuje
Plaćanje računa e-bankingom bilo besplatno, sada 25 dinara po nalogu
Trajni nalog bilo besplatno, sada 15 dinara po transakciji
Čekovi bili 20, sada 35 dinara
Izvod bio 50, sada 100 dinara
Plaćanje na rate bez kamate sada 50 dinara po rati
Jedan od većih troškova može biti prilikom podizanja novca sa tuđih bankomata i ova provizija se kreće sve do 400 dinara, koliko je minimum u jednoj banci. Naknade za podizanje novca sa šaltera drugih banaka najveće su ako se to radi kreditnim karticama, a kreću se oko tri odsto od transakcije ili minimalno 360 dinara u nekim bankama. Za nekoga ko u blizini stana ili posla nema bankomat svoje banke ova usluga mogla bi da predstavlja trošak od nekoliko hiljada dinara godišnje.
Čekovi će u pojedinim bankama za vlasnike osnovnih računa umesto 20 sada koštati 35 dinara, mada će za klijente sa najvećim paketom računa biti besplatni.
Uvodi se naknada čak i za uslugu koja je prilično popularna među klijentima, a to je plaćanje na rate bez kamate kreditnom karticom. Mnogi su ovaj način plaćanja koristili praktično kao zamenu za čekove, jer pruža priliku da se beskamatno podeli iznos kupovine. Klijenti će i dalje moći da plaćaju bez kamate, ali se sada uvodi naknada od 50 dinara koju će banka naplaćivati po svakoj pojedinačnoj rati. Dakle, ako kupite neku tehničku robu u vrednosti od 10.000 dinara na 6 rata, platićete banci dodatnih 300 dinara.
Jedan izvod mesečno klijent može da dobije besplatno, a svaki sledeći će umesto dosadašnjih 50 dinara sada koštati 100. Banke naplaćuju i izdavanje raznih potvrda, koje mogu da koštaju i 1.500 dinara, ako su “nestandardne”.
Digitalno bankarstvo
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić izjavio je početkom aprila da su pojedine banke napravile korekcije cena za pojedine bankarske usluge kako bi klijente što više preusmerile da te usluge umesto fizički koriste digitalno. On je rekao da korišćenje digitalnih usluga štedi građanima i vreme i novac.
Ipak, postavlja se pitanje kako onda rast cena tarifa za plaćanje preko interneta ili osnovnog mesečnog održavanja računa pomažu “digitalizaciji” klijenata.
Podsetimo, koliko koja banka naplaćuje na ime raznih naknkada i provizija mora da bude navedeno u tarifniku dostupnom na sajtu svake banke. Takođe, Narodna banka Srbije obavezuje banke da objave najčešće provizije i one se mogu pronaći u uporednom pregledu na sajtu NBS.
Izvor: Blic
Foto: SHUTTTERSTOCK / RAS SRBIJA
