Na “bolovanju” bez tegoba 40.000 zaposlenih svake godine

Po standardnoj proceduri koju vodi lekar opšte prakse, bolovanje će ubuduće trajati naviše dve nedelje – najavljeno je iz Ministarstva zdravlja. Cilj je sprečavanje zloupotreba, pa će zaključak o dužoj sprečenosti za rad donositi lekarska komisija. Biće izuzeti onkološki i tek operisani pacijenti, osobe sa invaliditetom i trudnice. Te novine predviđa novi Zakon o zdravstvenom osiguranju, o kojem će javna rasprava trajati do 21. avgusta.

Sa 60 na 15 dana – toliko će, prema Nacrtu zakona, biti skraćen period bolovanja, koji može da odobri izabrani lekar. Sem u pojedinim izuzecima, neophodnost dužeg odsustva sa posla utvrđivaće lekarska komisija.

“Naše kolege koje rade na primarnoj zdravstvenoj zaštiti, zapravo, nisu se mnogo bunili za ovaj predlog. Oni smatraju da će to na neki način možda rasteretiti njihov posao. Sa druge strane, kolege koje rade u komisijama RFZO-a će verovatno imati više posla te, u tom smislu, to možda na nekom širem planu može stvoriti neke probleme u samoj implementaciji ovog zakona”, kaže dr Jelena Dobrić, v.d. predsednika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Najavljenim promenama u oblasti zdravstvenog osiguranja protive se u jednoj od krovnih sindikalnih organizacija. Predlog zakona smatraju ishitrenim.

“Mislim da se ovde ide na ruku poslodavcima, po ko zna koji put. Iako je pre nekoliko dana samo, paradoksalno, izašla statistika da se u Srbiji najviše radi, poslodavci su i dalje nezadovoljni. Mislim da je trebalo izaći i analizirati drugu stranu poslodavaca – kakvi su uslovi rada u tim firmama, koliko se prosečno radi u takvim firmama i da li se to odražava na zdravstveno stanje radnika”, kaže Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Privremenu sprečenost za rad poslodavci mogu proveriti i sada prigovorom na ocenu lekara ili komisije, obnovom postupka i veštačenjem. Prema njihovim procenama, sa radnog mesta bez tegoba svake godine odsustvuje i do 40.000 ljudi.

“Mi smo godinama ukazivali da te zloupotrebe postoje i svakako podržavamo nameru predlagača da se tome stane na kraj. S tim što, moram da napomenem, mi uopšte ni na koji način nismo uticali na to da se bolovanje skraćuje, već smo samo tražili da se nađe način da u određenom periodu godine se nekako spreči da ljudi simptomatično odlaze na bolovanje i da se nakon nekog perioda isti ti ljudi simptomatično vraćaju na posao”, dodaje Jelena Jevtović, Unija poslodavaca Srbije.

Prema zvaničnoj statistici, u prošloj godini od dve i po hiljade kontrola bolovanja, u 12 odsto utvrđene su nepravilnosti. U cilju smanjenja zloupotreba u Ministarstvu zdravlja pripremaju zakonski rez.

Analize privremene sprečenosti za rad pokazuju da su od aprila 2019. godine, dakle od početka primene važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju, zaposleni najčešće privremeno sprečeni za rad zbog bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva. Prosečno trajanje privremene sprečenosti za rad je 58 dana, a do početka primene ovog zakona, zbog ovih bolesti osiguranici su bolovali oko 30 dana.

Na teret poslodavca do sada je išla naknada za bolovanje do 30 dana, a nakon toga sredstva je obezbeđivao Republički fond za zdravstveno osiguranje. Tako je 2018. država izdvojila oko 13 i po miliona dinara, a samo od početka ove godine već više nego dvostruko.

Izvor: RTV