Šta znači povećanje kamatnih stopa?

Upravno veće Evropske centralne banke (ECB) povećalo je kamatne stope prvi put u 11 godina i verovatno će nastaviti s povećavanjem u sledećim mesecima, saopštila je ta institucija.

ECB je, kako se navodi, centralna banka za eVro i glavni zadatak je održanje stabilnosti cena. Kada je rast cena u ekonomiji prebrz, odnosno kada je inflacija previsoka, veće kamatne stope doprinose vraćanju inflacije na ciljani nivo od 2 odsto u srednjoročnom razdoblju.

Visoka inflacija stvara pritisak, mnogi se brinu da će potrajati. Pratimo ta tzv. inflacijska očekivanja i povećali smo kamatne stope kako bismo pokazali da nećemo dopustiti da inflacija ostane viša od 2 odsto. Time doprinosimo održavanju umerenih inflacijskih očekivanja, objavljeno je na sajtu ECB.

Šta su kamatne stope?

Kamatne stope trošak su pozajmljivanja novca i zato se katkad kaže da su »cena novca«.

Želite li da vam banka odobri kredit, prvo morate postići dogovor o kamatnoj stopi, koja je obično godišnja stopa. Uzmimo kao primer da ste pozajmili 10.000 evra po godišnjoj stopi od 3 odsto. To znači da ćete banci, osim otplate kredita, platiti 300 evra godišnje. Kamatna stopa u suštini je ono što banka naplaćuje za pozajmljivanje novca.

Kamatne stope primenjuju se i na štednju: kamate su novac koji banka plaća za štednju, tj. za »pozajmljivanje« novca od vas. Uzmimo kao primjer da ste položili 1.000 evra na štedni račun po godišnjoj stopi od 2 odsto. Na kraju godine dobit ćete kamatu u iznosu od 20 evra.

Šta utiče na kretanje kamatnih stopa?

Kretanje kamatnih stopa koje banke nude pojedincima i preduzećima obično je usklađeno s kretanjem stopa koje određuje ESB, ali na njega utiču i drugi faktori. U tržišnoj ekonomiji, kakvo je ono u eurozoni, na stope utiče i ponuda kredita i potražnja za njima. Drugim rečima, na njih utiče koliko preduzeća i pojedinci žele da troše i ulagati te koliko je kredita dostupno.

Po tome su krediti slični drugim proizvodima i uslugama. Na primer, ako mnogi žele kupiti hleb, a nema ga dovoljno, cene će porasti.

Isto vredi za kamatne stope: kada preduzeća i pojedinci žele da troše i ulažu, ali ne mogu jednostavno podignuti dovoljno kredita, kamatne stope rastu zato što je dostupno manje kredita. Drugim rečima, pozajmljivanje poskupljuje. U suprotnom slučaju, kada je u bankama mnogo štednje i u ekonomiji mnogo novca, koji se obično naziva likvidnošću, stope su uglavnom niske.

Koja je uloga ECB‑a?

ECB je centralna banka za evro. Ne određujemo kamatne stope koje plaćate na kredit ni one koje vam banka plaća na depozit, ali utičemo na njih.

ECB određuje tzv. ključne kamatne stope, koje su instrument monetarne politike. To su stope koje nudimo bankama koje žele od nas da pozajmljuju i za elektronski novac koji kod nas drže preko noći.

Kada promenimo ključne kamatne stope, to se, u većoj ili manjoj meri, odrazi na celu ekonomiju, uključujući bankovne kredite, tržišne kredite, hipoteke, kamatne stope na štednju u bankama te na druge investicione instrumente.

Upravno veće ECB‑a obično donosi odluke o tim ključnim kamatnim stopama svakih šest sedmica.

Kako ključne kamatne stope utiču na inflaciju?

Obično ako je inflacija previsoka zato što je potražnja prevelika, a dobara i usluga je premalo, možemo povećati stope kako bi krediti poskupeli. Time se smiruje ekonomska aktivnost te smanjuju inflaciona očekivanja i sama inflacija, prenosi Investitor.me.

Ako je inflacija preniska, što je dugo bila, možemo smanjiti stope kako bi krediti postali jeftiniji, čime podstičemo ulaganje i potražnju.

Od početka invazije Rusije na Ukrajinu suočavamo se sa situacijom u kojoj je inflacija previsoka, a ekonomski rast se usporava. Zbog rata su znatno porasle cene, posebno cene energije i hrane. Osim toga, mnogim preduzećima je teže doći do materijala, rezervnih delova i radnika koji su im potrebni za proizvodnju, što otežava rešavanje problema koje je prouzrokovala pandemija.

Povećanje kamatnih stopa nije dovoljno da se reše svi ti problemi. Povećanjem kamatnih stopa ne možemo smanjiti cenu uvezene energije, napuniti prazne police u supermarketima ni snabdeti proizvođače automobila poluvodičima.

Višim kamatnim stopama se održavaju umerena inflacijska očekivanja. Ako pojedinci i preduzeća misle da će visoka inflacija potrajati, radnici će verojatno tražiti veće plate a poslodavci bi mogli povećati cene. O tome se često govori kao o spirali rasta plata i cijena. Kako bismo spriječili takvu spiralu, nastavićemo sa povećavanjem kamatnih stopa, zbog čega će krediti poskupjeti, a štednja će biti bolje nagrađena.

Pobrinućemo se da uverimo preduzeća, radnike i ulagače da će se inflacija vratiti na nivo od 2 odsto u srednjoročnom periodu. Nećemo dopustiti da se inflaciona očekivanja o višoj inflaciji ustale, poručuju iz ECB-a.

Izvor: Blic