Suša i cene: Poskupljenja već sada idu i do 100 odsto, a stručnjaci predviđaju da tu nije kraj i da ćemo ceh tek platiti
Neočekivana suša uništila je dobar deo useva u našoj poljoprivredi, pa je pitanje koliko će roda biti na jesen, da li će biti poskupljenja, i kako će to uticati na opštu inflaciju. Na ovo pitanje mišljenja su podeljena. Dok jedni tvrde da će da se inflacija tokom trećeg tromesečja ove godine dostići vrhunac, a da će zatim krenuti da pada, drugi su manje optimistični.
Suša je ta koja ostavlja posledice na jesenje kulture i tu cenu će morati da plate potrošači, kaže za “Blic Biznis” agroekonomista Milan Prostran. Prema njegovom mišljenju nedavno objavljeni rezultati navodnog pojeftinjena nekih proizvoda ne ohrabruju mnogo imajući u vidu da su cene dostigle svetski maksimum.
– Činjenica je da će suša da umanji količine soje i kukuruza. Ja još uvek ne mogu da kažem tačne procene, ono što je sigurno je da ćemo imati za nas. Kretanje cena za sada, nivo prisutan i kod nas a i u svetu ne ohrabruje da će inflacija da padne ispod dvocifrene brojke. Ona sve više vuče ka višem broju. Možemo da budemo srećni što nećemo morati da uvozimo. Neminovno je da ćemo platiti cenu suše, pa ko bude imao kupiće – kaže agroekonomista.
On napominje da je još uvek nivo rasta cena osnovnih prehrambenih prozvoda izuzetno visok, i da zabrinjava kreatore ekonomske politike, jer projektuje ili produkuje visoku inflaciju. Zbog toga su kaže veoma optimističke procene da će cene hrane padati.
Kočnica je potrošač
Činjenica je da će suša dovesti do manjeg roda, tvrde agro stručnjaci, što će veoma očekivano povećati cenu proizvoda na tržištu. Mešutim, ono na šta ukazuju jeste da je potrošač taj koji može da podrži tu cenu ako do njenog povećanja dođe, jer on je taj koji kupuje. Prema mišljenju agroekonomiste Milana Prostrana, “kočnica” u ceni je potrošač, jer je važno imati i kome prodati.
– Imamo manji rod. Visoke cene su proizvod visokih cena ulaganja i manjeg roda zbog suše. Narod će se ponašati prema svojim mogućnostima i kupiće onoliko koliko može. Ja nemam neki oscilatorni cenovnik koji potvrđuje da će doći do nekog pada cena. Može da dođe eventualno samo do smirivanja cena – kaže Prostran.
Naš sagovornik ukazuje i na to da bi sada trebalo da imamo najniže cene sezonskih proizvoda, ali se to u praksi ne dešava. Iako je sada pristiglo sve i završava se sezona roda, za povrće i neko voće cene su kao i na početku sezone.
Posledice suše
Posledice u Srbiji ogledaju se u tome da se zemlja trenutno suočava sa najnižim dotokom vode u poslednjih deset godina. Vreli danu uništili su u Banatu oko 70 odsto kukuruza, a mnogi privrednici strahuju da od prinosa neće biti ništa. Stučnjaci ukazuju da će ukupne posledice biti merljive tek sledećeg meseca ali će verovatno ugroziti izvoz kukuruza.
Poljoprivrednici su se našli u veoma nezgodnoj poziciji, jer je tropski tallas zahvatio i Srbiju, pa strahuju da bi suša mogla da utiče na prinos kukuruza i soje i da bi mogao da bude znatno samnjen. Navodnjavanje je sve potrebnije. Na mnogim njivama, zbog suše, zemlja je popucala, a posedice nedostatka padavina već se vide na usevima.
Zbog suša se u proteklom periodu elektroenergetski sistem Srbije suočava se sa najnižim dotokom vode u poslednjih deset godina. Prethodna dva meseca dotok je prepolovljen.
Poskupeo krompir
Krompir je u junu u odnosu na isti period prošle godine skuplji za 152,6 odsto, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku, a ovaj poljoprivredni proizvod je trenutno rekorder u poskupljenjima. Kilogram krompira je između 100 i 120 dinara na pijacama u Beogradu, u gradovima u Srbiji nešto jeftiniji, dok su cene u pojedinim supermarketima i više. To što je ovaj proizvod dva i po puta skuplji u odnosu na isti period prošle godine stručnjake ne iznenađuje. Rod je, već sada je izvesno, ispod proseka zbog suše, a cene inputa su veće između 30 i 50 odsto, pa je realno očekivati da ove sezone neće biti jeftinog krompira. Očekuje se da će prinosi biti dobri samo na parcelama u Vojvodini koje su navodnjavane, a to je svega tri do četiri odsto ukupne proizvodnje.
Kako kaže dr Zoran Broćić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, cene su između ostalog posledica rasta inputa u proizvodnji. Samo je đubrivo poskupelo za oko 300 odsto, a ako se tome doda i sušna godina i niski prinosi, jasno je zašto je došlo do povećanja cena, piše Politika.
Proizvođačka cena krompira je između 40 i 50 dinara. Već sada je izvesno da rod neće biti čak ni prosečan, nego i ispod proseka. Prema svim pokazateljima, realno je očekivati da cene rastu, jer rastu i troškovi proizvodnje – objašnjava naš sagovornik. Prosečna potrošnja ove namirnice u Srbiji je oko 30 kilograma po stanovniku, međutim jasno je da je ovo naše osnovno povrće i da potrošači brzo reaguju na poskupljenje.
Slično i u Evropi
Situacija sa nezadovoljnim poljoprivrednicima i uništenim usevima je slična širom Evrope, gde se očekuje pad prinosa zbog toplotnih talasa i suša, što će pogoršati uticaj rata u Ukrajini na cene hrane.
Građani su sve više u strahu da bi gubitak useva zbog prirodne nepogode ove jeseni mogao formirati nove cene prehrambenih proizvoda, pa čak i dostići maksimum, što bi samo produbilo krizu potrošačke korpe.
Evropa predviđa pad prinosa kukuruza, suncokreta i soje za oko osam do devet odsto zbog vrućeg vremena širom kontinenta. Ujedinjene nacije upozoravaju da su potrebne održive i efikasne tehnike upravljanja poljoprivredom da bi se uzgajalo više hrane na manje zemlje i sa manje vode, a ljudi moraju da promene svoje odnose sa hranom, stočnom hranom i vlaknima – prelaskom na biljnu ishranu i smanjenjem potrošnje životinja, piše Radio Slobodna Evropa.
Kako za “Blic Biznis” objašnjava agroekonomista Milan Prostran, iako su zemelje EU pretrpele ogromnu štetu i mnogo veću nego naša zemlja, zahvaljujući fondovima rizika koje one imaju, katastrofu će podneti lakše.
Izvor: Blic
FOTO: SHUTTERSTOCK / RINGIER
