Hanic: Inflacija u svetu blizu gornje granice, dinar stabilan

Profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić, izjavio je danas da je inflacija u svetu i Evropi blizu gornje granice i da se očekuje zaokret, kao i u Srbiji, i dodaje da je kurs dinara prema evru stabilan i da je i dalje isplativije štedeti u dinarima.

Hanić je rekao Tanjugu da je stopa inflacije u svetu na rekordnom nivou u poslednjih nekoliko decenija, da zabrinjava ubrzani rast cena kojima se meri inflacija i da su kreatorima ekonomske politike tu na raspolaganju dve moćne poluge – referentna kamata kao indikator cene novca i sa tim povezano u određenim slučajevima sam devizni krus.

“Na strani fiskalne ekonomije postoji mehanizam da se smanjuju poreske stope i tako utiče na smanjenje cena. Porast kamatne stope znači porast cene novca kao robe, što dovodi do smanjenja tražnje za tom robom i dolazi do ujednačavanja ponude i tražnje da bi se smirile cene”, naveo je Hanić.

Kaže da su u prethodnom periodu cene nekih proizvoda izrazito povećane, kao cene energenata, što je uslovljeno i dešavanjima u Ukrajini, ali i cene drugih proizvoda koje utiču na rast cena drugih proizvoda.

On je rekao da je poseban problem to što rastu cene hrane i što troškovi osnovnih stvar za život imaju veliki uticaj kada se meri opšti porast cena, ali očekuje, ukoliko ne dođe do nekih novih iznenadnih poremećaja u svetu, da se inflacija približi gornjoj granici i nakon toga počne da se smiruje i opada.

“Taj rast će biti sve manji i doći će za nekoliko meseci do zaokreta i pada inflacije, treba očekivati tada i smanjivanje referentne kamatne stope”, rekao je Hanić.

Dodaje da je za naše građane problem rasta referentne kamatne stope značajan ako imaju stambene kredite sa promenjivom kamatom tokom otplate kredita.

“Promena referentne kamate Evropske centralne banke, to jest evribora po kojoj velike banke međusobno trguju novcem na evropskm tržištu. dovešće do prilično značajnog porasta rate kredita. Kredite u najvećem broju koriste oni koji kupuju relativno manje stanove, znači oni koji su slabijeg materijalnog stanja, dok ovi drugi kupuju u kešu i na njih taj rast nema uticaja. Za one čiji je kredit iznad 50.000 evra to može da bude znacajnije povećanje rate”, rekao je Hanić Tanjugu.

Hanić objašnjava da tako na kredit od 50.000 evra na 25 godina, u zavisnosti od faze rate, porast rate može biti za sada 3.000 do 4.000 dinara, ali da posle izvesnog vremena, pošto ta stopa nije fiksna, može doći do daljeg povećanja evribora i rate.

Na pitanje šta će biti sa evrom pošto je oslabio i nedavno se i čak izjednačio sa dolarom, kaže da bi pre rekao da je dolar ojačao u odnosu na evro i da je to samo privremeno.

Očekuje da će evro da jača u odnosu na dolar i da će se taj gep u odnosu te dve valute smanjiti.

Kako kaže, nema tako velikih razloga da dolar poskupi u odnosu na evro, što potvrđuje i jačanje evra u odnosu na dolar prethodnih dana.

Hanić očekuje da se preokrene tendencija jačanja dolara u odnosu na evro i zbog nekih širih mera koje se sada pripremaju.

Na pitanje kakvu štednju savetuje građanima, Hanić je rekao da bez obzira na to što je evro trenutno oslabio u odnosu na dolar, da dinar nije oslabio u odnosu na evro.

Sve dok je kurs dinara prema evru prilično stabilan i ima male oscilacije, imajući u vidu stimulisanje štednje u dinarima, isplativije je štedeti u dinarima, istakao je Hanić i dodao da razlozi za dinarsku štednju nisu patriotski već daleko veće kamate.

“Očekujem da Narodna banka Srbije i dalje interveniše na deviznom tržištu i da će kurs ostati prilično stabilan. I dalje je isplativije štedeti u dinarima”, naveo je Hanić.

Na komentar da su građani Srbije ranije imali i drugačija iskustva sa nacionalnom valutom kada je bila obezbeđena, Hanić kaže da uvek postoji bojazan da vanrednim okolnositma usled međunarodnih poremćaja može da dođe do drastičnih poremaćaja.

“Ali, onda će se obezbediti ne samo dinar, već i evro i dolar i nekretnine i sve drugo. I to su neke situacije kada je teško doneti odluku, ali za sada je isplativije štedeti u dinarima”, naveo je Hanić.

Dodaje da iako je trenutno kamata viša od kamate na štednju da se tom štednjim, ipak, umanuje efekat obezbeđivanja novca.

Hanić je povodom nekih najava da bi već julska inflacija u Srbiji mogla da bude niža od junske, kada je međugodišnja inflacija bila 11,9 odsto, rekao da nije u to baš sasvim siguran i da on očekuje da u julu bude nešto već u odnosu na junsku, ali da se svakako u narednom periodu očekuje njeno smanjivanje.

Istakao je da će na inflaciju u Srbiji dosta uticati to da li će biti dobar poljoprivredni rod odnosno da li će biti povećana ponuda koja će delovati antinflaciono, ako se izuzmu neki vanrednih poremećaju u vezi sa Ukrajinom.

 

Izvor: Tanjug

 

Podeli