Ambalaža i količina: Šta je zajedničko kesici supe, kiselom mleku i čokoladi

Kesica supe odavno nije za četiri tanjira, nego tri, a u prodavnicama se teško može naći i čokolada od 100 grama. Iako smo navikli na pakovanja sa standardnom količinom nekog proizvoda, kao što je kiselo mleko od dva decilitra ili litar mleka, količina u pakovanju je manja.

Tako u flašama više nema litar svežeg mleka već 968 mililitara.

Oni koji potrošače štite ipak kažu da zakon proizvođačima dozvoljava da menjaju pakovanja i da nisu dužni da o tome obaveste kupce, navodi RTS.

„Ne postoji obmana potrošača u smislu odredbi Zakona o zaštiti potrošača. Bitno je da ono što piše na ambalaži, da toliko proizvoda i ima u samoj ambalaži, dakle, ako piše 950 grama nečega da toliko grama i ima, ili ako piše 950 mililitara proizvoda, toliko ima unutra. Ako bi tu došlo do određenih odstupanja onda bi se moglo reći da je došlo do obmanjivanja potrošača“, objasnio je Dejan Gavrilović iz „Efektive“.

U prodavnicama je sada češće u ponudi pakovanje čokolade od 90, pa i 85 grama. U Zavodu za standardizaciju kažu da veličina pakovanja nije predmet standardizacije. Proizvođači nisu dužni ni da o promeni veličine pakovanja obaveste kupce.

„Ne postoji njihova obaveza da sada, recimo, oni dele flajere na ulici, ili postavljaju bilborde ili reklamni prostor u medijima zakupljuju kako bi potrošače o tome obavestili, dakle u tom smislu njihova obaveza ne postoji, ali da na samom proizvodu obaveste o toj količini ,to jeste njihova obaveza“, rekao je Gavrilović.

Kada je potrošač razumno obazriv

Zakon potrošača vidi kao razumno obazrivog.

„Zakon o zaštiti potrošača propisuje da je potrošač razumno obazriv, a to znači da on razumno očekuje da ako je navikao da kupuje u određenom pakovanju, na primer, pirinač od kilogram, ili mleko od litre da će to i da dobije, a u ovom slučaju to ne dobija, a opet je u zabludi da je ta količina u pitanju jer cene se, nažalost, nisu smanjile nego su se u velikoj meri čak i povećale“, navodi Vesna Perinčić iz Republičke unija potrošača.

Propis o prethodno upakovanim proizvodima i zakon o metrologiji donekle regulišu ovu oblast.

„Imamo propis, kao što je Zakon o prethodno upakovanim proizvodima, ili Zakon o metrologiji, koji propisuju i imaju odredbe koje određuju da proizvodi koji su prethodno upakovani i nalaze se na tržištu da moraju biti naznačeni na način da se razumno spreči da potrošači budu dovedeni u zabludu”, pojašnjava ona.

Sve je počelo još 2009. kada je u Evropskoj uniji ukinuta obaveza standardne veličine pakovanja namirnica od, na primer, 100 grama, ili jednog litra.

Od tada proizvođači slobodno mogu da određuju količinu koja će se nalaziti u ambalaži, a kupcima ostaje da gledaju, čitaju i proveravaju.