Vitomirović: Ima i dobrih i loših primera u praksi
Udruženje “Journalistic plan“ organizovalo je u Novom Pazaru seminar i tribinu u okviru projekta „Unapređenje poslovnih i etičkih medijskih standarda u multietničkim sredinama”.
Okupljenim novinarima najpre je o iskustvima izveštavanja iz multietničke Vojvodine govorio novinar iz Novog Sada Miljan Vitomirović. Praksa javnog servisa odnosno RTV Vojvodine na velikom broju jezika i postojanje brojnih redakcija su ono što posebno izdvaja taj medij. O tome, ali i brojnim dobrim i lošim primerima iz prakse raspravljalo se na ovom događaju.
“Ovaj seminar je dragocen i meni i kolegama iz ovog kraja, jer smo razmenili iskustva. Ja sam mogao da čujem šta su problem u izveštavanju ovde, a kolegama da predstavim naše teškoće. Razlikuje se dosta toga, ali ključni problem su univerzalni”, kazao je Vitomirović.
On je napravio paralelu između dve vrste medija.
“Kada je reč o manjinskom izveštavanju u Vojvodini tu se to treba posmatrati iz dva ugla – kako o sebi izveštavaju nacionalne manjine, odnosno mediji čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina i s druge strane ostali meidji, pre svega, oni sa nacionalnom pokrivenošću. Mediji nacionalnih saveta obrađuju potpuno drugačije teme. Više se bave kulturom, tradicijom, zanatima, životom… Mediji čije su redakcije u Beogradu kada izveštavaju o nacionalnim manjinama, imam utisak, da traže drugačije teme i imaju drugačiji pristup. Pre svega, bave se problemima, incidentima ili tenzijama”, ocenio je Vitomirović, koji godinama izveštava za više medija iz Vojvodine.
Razgovarati na ove teme je veoma važno, zaključio je gost iz Novog Sada.
“Nacionalni saveti mogu da budu osnivači madija. Takvih glasila je više u Vojvodini. Obično su to novine. Na primer Mađar So, a tu su i listovi slovačke i rusinske nacionalne manjine. Ono što je problem jeste uticaj nacionalnih saveta na uređivačku politiku. Obično oni biraju uredništva. Često i politika ima uticaj na nacionalne savete, pa se to održava i na medije čiji su osnivači”, objasnio je Vitomirović.
On ističe da bi bilo dobro da RTS oformi redakcije i na jezicima nacionalnih manjina, podsećajući na pozitivan primer Radio-televizije Vojvodne.
“Javni servis, odnosno RTS treba da ispoštuje bar zakonski minimum i bude zaista medij svih građana”, kazao je on.
O tome kako mesta diskriminaciji, ali ni stereotima ne bi trebalo da ima u medijskom izveštavanju, posebno ne u onom iz multietničkih krajeva govorila je na tribini jedna od urednica u RTV Novi Pazar Katarina Radović..
Projekat “Unapređenje poslovnih i etičkih medijskih standarda u multietničkim sredinama” udruženja “Journalistic plan” podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Sajma Redžepefendić
