UN: Suša preti da postane sledeća pandemija, a za nju vakcine nema

Suša predstavlja skrivenu krizu na globalnom nivou koja preti da postane “sledeća pandemija” ako zemlje ne preduzmu hitne mere u upravljanju vodama i zemljištem i rešavanju klimatskih vanrednih situacija, saopštile su Ujedinjene nacije.

Najmanje 1,5 milijardi ljudi direktno je pogođeno sušom tokom 21. veka, a ekonomski troškovi tokom otprilike tog vremena procenjuju se na 124 milijarde dolara, prenosi Gardijan.

Pravi troškovi će verovatno biti višestruko veći, jer takve procene ne uključuju veliki uticaj u zemljama u razvoju, navodi se u najnovijem izveštaju UN.

U sažetku izveštaja navodi se da “suše imaju dubok, široko rasprostranjen i potcenjen uticaj na društva, ekosisteme i ekonomije, a troškove do kojih dovode nesrazmerno snose najugroženije osobe”.

“Širok uticaj suše se neprestano ne registruju, iako se prostiru na velikim površinama, kaskadno prolaze kroz sisteme i vage i zadržavaju se, pogađaju milione ljudi i doprinose nesigurnosti hrane, siromaštvu i nejednakosti”, stoji u izveštaju Kancelarije UN za katastrofe i vanredne situacije.

Potražnja za vodom će nadmašiti ponudu

Mami Mizutori, specijalna predstavnica generalnog sekretara UN-a za smanjenje rizika od katastrofa istakla je da je “suša na pragu da postane sledeća pandemija i ne postoji vakcina koja bi je izlečila”.

“Većina sveta će živeti sa nestašicom vode u narednih nekoliko godina. Potražnja će nadmašiti ponudu tokom određenih perioda. Suša je glavni faktor degradacije zemljišta i pada prinosa za glavne useve”, izjavila je Mizutorijeva.

Prema njenim rečima, mnogi imaju predstvu da suša pogađa pustinjske regije u Africi, ali da to nije slučaj. Suša je sada široko rasprostranjena i prema izveštaju će je do kraja veka doživeti sve zemlje, osim nekolicine.

“Ljudi žive sa sušom već 5.000 godina, ali ovo što sada vidimo je veoma različito. Ljudske aktivnosti pogoršavaju sušu i povećavaju uticaj”, napominje Mizutorijeva.

Ni razvijene zemlje nisu imune na suše. SAD, Australija i južna Evropa su poslednjih godina iskusile sušu. Suša košta više od šest milijardi dolara godišnje SAD, a oko devet milijardi evra u EU, ali to će verovatno biti ozbiljno potcenjeno.

Porast broja stanovnika, takođe, izlaže više ljudi u mnogim regionima uticajima suše, kaže se u izveštaju.

Pokretač – promene šablona kišnih šuma

Suša prevazilazi poljoprivredu, rekao je Rodžer Pulvarti, stariji naučnik u američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu i koautor izveštaja.

Ukazao je na Dunav u Evropi, gde je suša koja se ponavlja poslednjih godina uticala na transport, turizam, industriju i proizvodnju energije.

“Moramo da imamo modernizovan pogled na sušu. Moramo razmotriti kako upravljati resursima kao što su reke i velika slivna područja”, izjavio je Pulvarti.

Kao ključne pokretače suše izveštaj navodi promenu šablona kišnih šuma usled klimatskog sloma. Izveštaj, međutim, identifikuje i neefikasnu upotrebu vodenih resursa i degradaciju zemljišta pod intenzivnom poljoprivredom i lošu poljoprivrednu praksu kao ulogu.

U izveštaju se navodi da su među glavnim problemima i krčenje šuma, prekomerna upotreba đubriva i pesticida, prekomerna ispaša i prekomerno crpljenje vode za poljoprivredu.

Mizutorijeva je pozvala vlade da preduzmu mere kako bi pomogle u sprečavanju suše, reformišući i regulišući način na koji se voda vadi, skladišti i koristi i kako se upravlja zemljištem. Rekla je da sistemi ranog upozoravanja mogu mnogo da pomognu ljudima u opasnosti i da su sada dostupne napredne tehnike prognoze vremena.

Ističe da je rad sa lokalnim stanovništvom od suštinske važnosti, jer lokalno i starosedelačko znanje može pomoći u informisanju gde i kako čuvati vodu i kako predvideti uticaje sušnih perioda.

 

Izvor: RTS, GARDIJAN, UNDRR.ORG

Foto: pixabay

 

Podeli