Odavanje tajni sad je privredni prestup: Poslanici usvojili novu verziju Zakona o zaštiti poslovanja, novinari izuzeti od kažnjavanja

Zloupotrba informacija od kojih se može zaraditi je povreda poslovne tajne. Kada je to kažnjivo delo, a kada se odavanje znanja toleriše, precizira novi Zakon o zaštiti poslovne tajne koju su poslanici nedavno usvojili.

Cilj mu je da zaštiti investicije kompanija u sticanje, razvoj i primenu znanja. Koliko je delotvorno novo rešenje trebalo bi da pokaže manji broj sporova, koji se pokreću ovim povodom. S druge strane, a i to piše u obrazloženju predloženog zakona, raspoložive baze podataka sudske prakse ne sadrže sudske odluke koje se odnose na primenu zakonskog rešenja iz 2011. godine.

Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija, kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski projekti, građevinski nacrti i slično. Da bi njihovo pribavljanje bilo nezakonito, po sadašnjem rešenju, neophodno je da se to dešava u okviru industrijskih i komercijalnih aktivnosti. Sada su obuhvaćene i naučnoistraživačke institucije i udruženja građana.

Zakon, međutim, neće biti prekršen ako tajnu, zarad javnog interesa, otkriju novinari. Neće se smatrati nezakonitim ni otkrivanje poslovne tajne od strane radnika njihovim predstavnicima.

– Usvojene promene imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji imaju interes da određene informacije čuvaju kao poverljive – stoji u zakonu. – Radi se o privrednim društvima, naučnoistraživačkim organizacijama, agencijama koje obavljaju usluge (marketinške agencije), sindikalnim udruženjima, novinarima. U odnosu na važeći zakon propisan je veći broj izuzetaka od slučajeva koji se smatraju nezakonitim pribavljanjem poslovne tajne. Neće se smatrati nezakonitim kada je poslovna tajna pribavljena nezavisnim otkrićem ili stvaranjem.

Stručnjaci objašnjavaju da je novim propisom usklađen sistem zaštite poslovne tajne u domaćem zakonodavstvu sa relevantnim propisima Evropske unije.

– To ukazuje da će najveće benefite iz nove regulative imati upravo inostrane kompanije koje će sada imati bolju zaštitu sopstvenih interesa i mogućnost adekvatnijeg pravnog reagovanja u slučaju oticanja bitnih poslovnih informacija – smatra Mladen Raonić, ekspert za korporativnu bezbednost. – Izjednačen je tretman stranih i domaćih firmi i pojedinaca u pogledu zaštite poslovne tajne, kada to proizlazi iz međunarodnih ugovora. To je značajno i za bezbednost postojećih i dolazak novih investicija u Srbiju. Nova rešenja predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne što će se ubuduće sankcionisati kao privredni prestup, ako je učinjena od strane privrednog društva, odnosno odgovorne osobe u privrednom društvu, a kao prekršaj, ako je učinjena od strane fizičkog lica, odnosno preduzetnika.

KAZNE

Zakon predviđa i kazne. Ukoliko se utvrdi da je došlo do privrednog prestupa, kompanija će morati da izmiri iznos od 100.000 do tri miliona dinara. Odgovorno lice u pravnom licu moraće da plati od 50.000 do 200.000 dinara. Preduzetniku preti sankcija od 50.000 do 500.000 dinara.

NAKNADA ŠTETE

Novi zakon će biti dosta strog prema eventualnim namerama zaposlenih da po odlasku iz kompanije iznesu poverljive podatke, jer će poslodavci imati mogućnost pokretanja prekršajnog postupka i zahteva za nadoknadu štete – ističe Mladen Raonić. – To ukazuje da je zakon poslovno orijentisan i daje efikasnije alate za korporativnu zaštitu velikih kompanija kod kojih je i problem zaštite poslovne tajne najviše izražen.

Izvor: Novosti

Foto: Depositphotos