NSZ: Za mere aktivne politike zapošljavanja 5,75 milijardi dinara

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) rezervisala je u 2021. budžet od 5,75 milijardi dinara za javne pozive u vezi sa merama aktivne politike zapošljavanja, a direktor NSZ Zoran Martinović kaže da se ove godine očekuje i više od 100 različitih poziva u saradnji sa lokalnim samoupravama u Srbiji u realizaciji mera.

Zoran Martinović je za Tanjug rekao da je NSZ već početkom aprila raspisala 13 javnih poziva, a da se očekuje da će lokalne samouprave učestvovati sa dodatnih 800 ili 900 miliona dinara, što je bila praksa i iz prethodnih godina, a što će dodatno uvećati budžet i obuhvat lica.
Pozvao je lokalne samouprave da do 5. maja podnesu svoje zahteve za udruživanje sa NSZ kako bi mogli da se finansiraju i njihovi lokalni akcioni planovi za zapošljavanje i naveo da je svake godine više od 100 lokalnih samouprava konkurisalo, kao i da i ove godine očekuje veliko interesovanje.

Očekuje se, kaže, da će se se zahvaljući ovim sredstvima u programe uključiti najmanje 18.000 lica, od čega će više od 2.000 biti osobe sa invaliditetom.

“To je neka preliminarna brojka imajući u vidu da smo prošle godine uključili oko 26.500 lica upravo zahvaljući sredstvima koja izdvaja pokrajina Vojvodina i gradovi i opštine i to onda svakako bude mnogo više od onog početnog plana”, rekao je Martinović.

Objasnio je da svaki sporazum sa lokalnim samoupravama zahteva novi javni poziv i napomenuo da je ovo je dobra prilika da svi nezaposleni i poslodavci prate sajt NSZ i one javne pozive koji im omogućavaju subvencije.

“Već smo sa nekoliko lokalnih samouprava i sa pokrajinom Vojvodinom potpisali sporazume koji omogućavaju da oni sami izdvoje sredstva, a da NSZ pruža tehničku podršku”, kaže Martinović.

Naveo je da se dosadašnjih 13 javnih poziva NSZ odnose na subvencije poslodavcima i nezaposlenima, uglavnom poslodavcima iz privatnog sektora, da je jedan deo rezervisan i za javni sektor, a jedan deo za nezaposlene koji žele da započnu sopstveni biznis.

“Generalno posmatrano najveći korisnici ovih naših sredstava su poslodavci, a krajnju korist imaće i nezaposlena lica, jer poslodavci moraju da zapošljavaju one kategorije lica koje smo definisali kao teže zapošljive kategorije”, naveo je Martinović.

Te kategorije su, kaže, definisane Nacionalnim akcionim plana zapošljavanja i one su godinama gotovo nepromenljive.

Kako je precizirao, one uključuju mlade do 30 godina, pogotovo one bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama, tehnološke viškove, starije od 50 godina, Rome, osobe sa invaliditetom, kao i dugoročno nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji NSZ.

“Imamo i posebne kategorije kao što su lica koja se nalaze u domskog smeštaju ili hraniteljskim porodicima, ili žrtve porodičnog nasilja. Zbog toga je važno da poslodavci vode računa o tome koja lica angažuju, da li su ona u krugu tih teže zapošljivih kategorija kako bi mogli da koriste subvencije”, rekao je direktor NSZ.

Martinović kaže da je NSZ prošle godine za javne pozive imala nešto manji budžet, a da je ove godine uvećan za oko dve milijarde dinara zahvaljući Programu “Moja prva plata” u koji je uključeno 8.300 lica koja dobijaju mesečne isplate.

“Možemo reći da ipak idemo jednom uzlaznom linijom kada je u pitanju odnos države prema podsticajima i subvencijama koje se plasiraju preko NSZ”, navodi Martinović.

Veliko interesovanje poslodavaca
On je rekao da je veliko interesovanje poslodavaca, ali da veliki broj ne može da ispuni stroge uslove.

Kaže da poslodavci koji konkurišu na javne pozive NSZ moraju da ispune uslove definisane javnim pozivom i to da im račun nije u blokadi, da su redovno izmirivali poreze i doprinose, da nisu prethodno otpuštali radnike i da daju određena sredstva kao garanciju za ona sredstva koja su bespovratna.

“To je nešto što moraju da ispune, a svakako se boduju i neki drugi kriterijumi u pogledu broja zaposlenih, broja lica koja su ranije zapošljavali uz korišćenje naših podsticaja. To je nešto što svakako predstavlja određenu konkurenciju među poslodavcima”, kaže Martinović.

On je rekao da je već počelo dodeljivanje sredstava po određenim javnim pozivima i da je najveći broj javnih poziva tvoren do 30. novembra ove godine.

Precizrao je da će javni poziv za zapošljavanje osoba sa invaliditetom biti otvoren do kraja godina, a da su neki konkursi otvoreni kraće, kao što je program samozapošljavanja za lica koja žele da započnu sopstveni biznis, koji je otvoren do 17. maja.

Dodao je da je program javnih radova otvoren do 10. maja

IZVOR:TANJUG