Sindrom izgaranja i zapadne zemlje

Termin “burnout” je relativno nov, prvi put ga je upotrebio Herbert Frojdenberger u svojoj knjizi “Burnout: Visoka cena visokog dostignuća”, 1974. godine. Reč je o stanju mentalne, emocionalne i fizičke iscrpljenosti koje je izazvano dugotrajnim, intenzivnim stresom. Osoba oseća da ne može da izađe na kraj s konstantnim zahtevima koji joj se nameću, jer „izgaranje“ crpi energiju i umanjuje produktivnost, dovodi do osećanja bespomoćnosti, bezvoljnosti, ozlojeđenosti, i na kraju, potpune iscrpljenosti.

Svima se dešava da se ponekad tako osećaju, ali kada se takvo stanje prolongira, verovatno je u pitanju sindrom izgaranja (burnout). U novom istraživanju koje je vodila profesorka Izabel Roskam sa Univerziteta Luven u Belgiji, sindrom izgaranja proučavan je u 42 zemlje.

Naučnici su ispitivali koliko se iscrpljenost roditelja može dovesti u vezu sa nivoom samostalnosti u pojedinim zemljama.

Čak i pre pandemije, veliki broj roditelja u zapadnim zemljama žalio se na iscrpljenost. S obzirom na to koliko njih sada „žonglira“ obavezama na poslu, brigom o deci i kući, istraživači brinu da je stepen izgaranja bio još veći tokom proteklih godinu dana. Međutim, roditelji u nekim drugim zemljama nalaze se u boljoj situaciji, sugerišu rezultati ovog istraživanja.

Pandemija koja je u toku, dotukla je roditelje na Zapadu. Mnogi su počeli da rade od kuće. Škole su potpuno ili delimično zatvorene, a bake i deke su ostale izolovane zbog rizika od obolevanja. Roditelji su morali da završavaju obaveze gotovo bez ikakve socijalne podrške.

Veze između samostalnosti i izgaranja

Novo istraživanje je uključilo 17.409 roditelja iz 42 zemlje. „Krivac“ za sindrom izgaranja u zapadnim zemljama pre pandemije jeste nivo individualizma u zemlji, odnosno naglasak na nezavisnosti i samostalnosti.

U individualističkim zemljama roditelji se često sami nose sa obavezama i izazovima u odgajanju dece. S druge strane, roditelji koji žive u zemljama sa kulturom kolektivizma mogu se osloniti na širu porodicu i prijatelje, čak i na poznanike, koji će učestvovati u podizanju i čuvanju dece.

„Intuicija mi je govorila da će individualističko okruženje doprineti da se sindrom izgaranja javi kod većeg broja roditelja“, kaže psiholog Izabel Roskam. Međutim, bila je iznenađena kada je otkrila da nijedan drugi socijalni faktor koji je merila, poput opterećenja roditelja ili vremena provedenog sa decom, nije povezan sa tom pojavom.

Roditelji na udaru obaveza

Anketirani roditelji su odgovarali na demografska pitanja – koliko je dece u domaćinstvu i u kom su uzrastu, koliko sati dnevno provedu sa decom, koliko je odraslih žena ili negovatelja u kući i kog su radnog statusa.

Roditelji su takođe odgovarali na 23 pitanja u vezi sa sindromom izgaranja, gde su opisali učestalost osećanja kao što su: „Osećam se potpuno iscrpljeno zbog obaveza koje imam kao roditelj“ i „Ne uživam da budem sa svojom decom“.

Skala se kretala od nule za „nikada“, do šest za „na dnevnom nivou“. Roditeljima je utvrđen ovaj sindrom ako je njihov ukupan rezultat u anketi, izračunat jednostavnim sabiranjem odgovora, bio jednak ili veći od 92.

Sindrom izgaranja i geografija

Članovi tima procenjivali su stanje roditelja prateći uporedo nivo individualizma u pojedinim zemljama, koji je merila kompanija za analizu podataka “Hofstede Insights”.

Viši nivoi individualizma povezani su sa većom iscrpljenošću roditelja, utvrdio je tim.

Na primer, u Sjedinjenim Državama, kod kojih je individualizam ocenjen sa 91, oko osam odsto roditelja ima sindrom izgaranja. Nasuprot tome, u zemljama čija je ocena individualizma niža od 20, uključujući Pakistan, Ekvador i Kinu, manje od dva odsto roditelja pati od tog sindroma.

Izvor: RTS