Skače cena kvadrata, a šta je sa kirijom? Cena zakupa većih stanova pala je i do 20 odsto, a ni mali nisu više ono što su bili

I dok cena kvadrata raste uz sve veću tražnju, zakup stanova potpuno je drugačija priča. Cene najma pale su u prethodnom periodu za oko 20 odsto za trosobne i veće stanove, a imuni na krizu nisu ostali ni oni manji – nekad najtraženiji stanovi. Njihov zakup sada je jeftiniji za oko 10 odsto.

A razloga je nekoliko. Stara je vest da se veliki broj studenata, koji najviše iznajmljuju stanove, zbog onlajn nastave, vratio kućama još pre godinu dana. Nova je, međutim, da se ti isti studenti umnogome ni danas nisu vratili u velike gradove gde studiraju. Istovoremeno, nema ni turista, koji su često koristili usluge stana na dan. Tako su stanovi na dan povećali ponudu kvadrata u zakupu, što je sa smanjenom tražnjom, dodatno uticalo na obaranje cene kirija.

Ako se na sve to doda da je “snazi” i dalje rad od kuće, što je takođe kumovalo iseljavanju iz stanova, priča je sasvim jasna.

Sudeći prema oglasima za izdavanje stanova u Beogradu, prosečne cene garsonjera su oko 200 evra, jednosobnih stanova oko 200 do 250. U Nišu se recimo i dvosobni i veći stanovi mogu naći za cenu do 200 evra, a slična je situacija i u Novom Sadu gde su cene najma svakako znatno niže od prestoničkih.

“Oko 20 odsto je pala cena kirija trosobnih i većih stanova, dok su kirije za manje stanove u toku vanrednog stanja drastično pale, a sada su stabilizovane i taj pad iznosi u proseku 10 odsto”, kaže za “Blic Biznis” Anita Pešić, produkt menadžer portala Nekretnine.rs.

Ona tvrdi da je pad cena iznajmljivanja nekretnina direktno uzrokovan pandemijom.

“Studenti studiraju online, te većinom nisu zakupljivali stanove. Mnoge kompanije su i dalje preusmerene na ‘home office’, što i njihovim zaposlenima koji su iz unutrašnjosti ili poslovnim ljudima iz inostranstva omogućava da rade od kuće”, navodi Pešić glavne razloge pada cena zakupa.

Dodaje i da je tržište “stan na dan” pretrpelo značajne posledice zbog pandemije, jer je direktno zavisno od inostranih turista, a njih je veoma malo otkako je počela zaraza virusom korona. Većina vlasnika stanova, koji su se izdavali na dnevnom nivou, stanove je počelo da iznajmljuje mesečno, čime se znatno povećala ponuda stanova za izdavanje.

Sve je to, kako naša sagovornica tvrdi, uticalo da se manje iznajmljuje, što i diktira pad cene zakupa.

U poređenju sa velikim rastom cena nekretnina za prodaju, uviđa se da cena zakupa stanova ne prati taj trend tržište prodaje.

“Skok cena nekretnina za prodaju ne može da utiče direktno na cenu zakupa jer se svega 10 do 15 odsto nekretnina nalazi u najmu. Da bi bilo direktnog uticaja, taj procenat učešća nekretnina u zakupu morao bi da bude mnogo veći”, objašnjava Pešić.

I poslovni lokali prazni

Podaci Građevinske komore Srbije pokazali su i da je pala i tražnja za poslovnim prostorom – i to za 30 odsto za godinu dana. Od ukupno 18 miliona kvadrata poslovnog prostora u Beogradu, oko 2.200.000 kvadrata je viška i trenutno je prazno.

Takva situacija, pre svega, je posledica pandemije i rada od kuće na koji se prilagodilo 60 odsto zaposlenih, kažu podaci Privredne komore Srbije. Mnogi analitičari smatraju da će ovakav trend biti nastavljen, barem još neko vreme.

“Zbog slabog izdavanja i smanjenog broja zakupaca, vlasnici poslovnog prostora su nudili smanjenje kirije. Sada je izbor veliki, što je dovelo do promene strukture poslovanja. Traže se lokali na atraktivnoj lokaciji i luksuzni”, kazao je to potpredsednik “Građevinske komore Srbije” Goran Rodić.

Izvor: Blic

 

Podeli