ISPITIVANJE IMOVINE 10 GODINA UNAZAD Poreski inspektori su krenuli na obuku, a evo i čije bogatstvo će sve biti na PROVERI

Decenijama se čeka na njegovo donošenje, a od marta Zakona o poreklu imovine bi trebalo najviše da se plaše oni koji su nezakonito sticali imovinu. Obuka specijalnog tima Poreske uprave koji će se baviti ovim pitanjem je počela, a poseban sektor koji će biti zadužen za primenu zakona brojaća 60 članova.

Zakonom o poreklu imovine predviđeno je da bude oformljena posebna jedinica u Poreskoj upravi. To telo neće proveravati samo političku elitu. Zakon će se odnositi na sve građane koji svojim stilom života mogu da izazovu bilo kakvu sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu sa onim što su prijavljivali.

Ranije se pominjalo da bi mogla da se ispituje imovina stečena posle 2007. godine, uz obrazloženje da su tada uvedeni elektronski registri u Poresku upravu, ali je ta odredba iz nacrta izbačena. Sada se pominje da bi mogla da se ispituje imovine 10 godina unazad.

Poreska uprava će praktično proveravati imovinu, njenu vrednost i poreklo tako što će detaljno gledati sve poreske prijave i poreske bilanse, zatim računovodstvene izveštaje i druge evidencije i baze.

Svi državni organi, kao i organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, bice dužni da im dostavljaju tražene podatke. Ako se u postupku utvrdi da činjenice ukazuju na postojanje osnova sumnje da je izvršeno krivično delo, jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju, Poresku policiju, javno tužilaštvo i druge nadležne organe.

U ovu posebnu jedinicu Poreske uprave svoje eksperte delegiraju i MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Jedinica Poreske uprave pokreće postupak kontrole, i to ako joj se u postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine, postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra.

Izbegavanje prijavljivanja imovine, bez obzira na to da li je stečena na legalan ili nelegalan način, može koštati i do 75 odsto njene ukupne vrednosti. Prostom računicom, ako je neko skrivao imovinu vrednu 1.000.000 evra, na porez će morati da da 750.000 evra koji se uplaćuju budžet Srbije. Ekstraprofiterima sud će moći da oduzme imovinu i sve što je nelegalno stekao.

U predlogu zakona se navodi da će se novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do dva miliona dinara kazniti za prekršaj pravno lice koje na zahtev Jedinice Poreske uprave ne dostavi podatke kojima raspolaže, preduzetnik će se kazniti novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara, a fizičko i odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, lokalnim samoupravama od 50.000 do 150.000 dinara.

Takođe, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje ne čuva kao profesionalnu tajnu podatke do kojih je došlo u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza.

Izvor: Blic

Foto: VESNA LALIĆ / RAS SRBIJA