Obavezno je čišćenje prostora između zuba: Infekcija može da se proširi, pa i da ugrozi život

Dobra oralna higijena važna je ne samo za zdravlje usta i zuba, već i za sveukupno zdravo stanje organizma. Ipak, kako se u okolnostima proglašene pandemije zbog virusa korona i izolovanosti stanovništva zbrinjavaju samo hitni slučajevi, od tih pravila nije izuzeta ni stomatologija. Zato se postavlja pitanje kako da se ponašamo u novonastalim uslovima i o čemu posebno treba da vodimo računa.

Naglašavajući da je pravilno održavanje oralne higijene važno u bilo kojim uslovima, specijalista parodontologije i oralne medicine dr Ana Pucar, iz Klinike za parodontologiju i oralnu medicinu Stomatološkog fakulteta u Beogradu, objašnjava:

– Usna duplja je stanište ogromnog broja mikroorganizama, pre svega bakterija, ali i virusa, gljivica ili kvasnica. Smatra se da ih u kompleksnoj oralnoj flori ima više od 700 različitih vrsta, što nije konačan broj. Sa napredovanjem nauke otkrivaju se i dalje novi mikroorganizmi. Njihovoj pojavi pogoduje jedinstven izgled usne duplje u kojoj postoji čvrsta površina.

Šta to znači?

– Čvrsta površina je zub, uronjen u vlažnu i toplu sredinu punu hranljivih materija, koja je idealna za razvoj mikroorganizama. Zubna naslaga se stvara u fazama, a ukoliko je duže prisutna pogoduje naseljavanju sve opasnijih mikrorganizama. Ukoliko se higijena ne obavlja na redovan i valjan način, mikroorganizmi će postati toliko brojni da će u jednom momentu “slomiti” odbrambenu moć usne duplje i dovesti do nastanka karijesa i parodontopatije, najčešćih bolesti. Za ovakvo moguće loše stanje mi smo odgovorni. Kod kuće treba dvaput dnevno da peremo zube ili da eventualno u tome pomažemo deci. A sada, u ovoj situaciji, baš niko ne može da kaže da za to nema vremena.

Kako pravilno da negujemo usnu duplju i zube?

– Oralna higijena podrazumeva mehaničko uklanjanje naslaga sa površine zuba. Za to koristimo četkicu za zube, interdentalne četkice, interdentalne čačkalice, zubni konac i zubne tuševe. Paste za zube i vodice za ispiranje su takozvana pomoćna sredstva. To znači da zube možemo i bez njih da operemo, ali će pranje svakako biti efikasnije ako ih koristimo. Higijena međuzubnih prostora je možda i važnija od uobičajenog pranja zuba. Zapravo, spoljašnje i unutrašnje površine se donekle čiste žvakanjem hrane, radom jezika, usana i obraza. Međutim, prostori između zuba su zaštićeni od ove vrste higijene, pa mikroorganizmi mogu nesmetano da se razvijaju.

Šta se u takvoj situaciji dešava?

– Upravo najveći broj problema sa zubima kod odraslih i počinje baš iz međuzubnih prostora. Najčešće se javlja upala desni, odnosno gingivitisi, parodontopatije i bočni karijesi. Zato vodice za ispiranje nikako ne smeju da budu zamena za mehaničko čišćenje, jer nema tog hemijskog sredstva koje može da naudi već formiranoj polimikrobnoj zajednici na površini zuba, zubnom plaku ili takozvanom biofilmu.

Na šta posebno treba da obrate pažnju odrasli, a na šta deca?

– Uvek na međuzubne prostore, bilo da su zubi zdravi ili postoje plombe, krunice, mostovi, implanti. Savetujem da po završetku pandemije svi posete svoje stomatologe i zamole ih da im objasne kako da upotrebljavaju sredstva za međuzubnu higijenu i odrede dimenzije četkica ili čačkalica. Ili, neka dođu na Stomatološki fakultet, rado ćemo objasniti najbolju metodu kojom mogu da spreče nastanak oboljenja zuba i desni.

Postoji li još nešto o čemu treba voditi računa?

– Naravno, ne smemo da zaboravimo ishranu. Neophodno je staviti pod kontrolu unošenje šećera i drugih ugljenih hidrata, najčešće grickalica. Ovo se posebno odnosi na decu. Zato, dragi roditelji, vodite računa da u ovim danima restrikcije kretanja, vi i vaša deca ne grickate i ne pijuckate slatka gazirana pića po ceo dan. Zaslađene kafe, takođe. U suprotnom, ako ne budete poštovali ovaj jednostavan savet, sigurno ćete završiti na stomatološkoj stolici sa gomilom novootkrivenih kvarova zuba.

Do čega može da dovede nemaran odnos prema oralnoj higijeni?

– Ovim pitanjem bismo mogli da se bavimo danima. Pre svega, izgubićemo zube zbog karijesa i parodontopatije, a nadalje mogu da se jave i druge ozbiljne komplikacije. Gubitak zuba nosi mnogo zdravstvenih i psiholoških problema. Infekcija koja potiče od zuba može da se proširi na okolna tkiva, pod usta, viličnu kost, sinuse, moždane ovojnice… Neretko mogu pacijenta da dovedu i u životnu opasnost.

Da li je važno održavati higijenu jezika, i na koji način?

– Nekada se preporučivalo čišćenje jezika, ali su studije pokazale da posle dvadesetak minuta mikroorganizmi ponovo nasele njegovu površinu. Uz to, veliki broj osoba povredi sluznicu agresivnim čišćenjem. Priroda je, zapravo, sama uredila čišćenje jezika, žvakanjem čvrste hrane i trenjem jezika o površine zuba i nepca. Za čišćenje se nikako ne sme koristiti troprocentni hidrogen, jer može da dovede do ozbiljnog remećenja ravnoteže oralne flore. Kao posledica javiće se obložen jezik sa uvećanim papilama koje izgledaju kao trava, a može da se preboji i u tamnu boju, stanje poznato kao crni jezik. U danima pandemije i opasnosti od zaraze ovaj hidrogen može da se koristi za ispiranje usta, ali isključivo razblažen!

OZBILjNE STUDIJE ZA OZBILjNE BOLESTI

U okviru stomatologije postoji posebna oblast koja se bavi upravo pitanjima na koji način mikroorganizmi sa površine zuba mogu dospeti u krvotok i oštetiti unutrašnje organe, ali i pogoršati stanje već prisutne bolesti. Tu pre svega mislim na srčana oboljenja, a posebno oštećenje srčanih zalistaka, dijabetes, pankreatitis, neurološka oboljenja, prevremeno rođenu decu niske telesne težine, pa čak i erektilne disfunkcije. Na našem fakultetu je do sada urađeno više studija koje povezuju mikroorganizme oralne flore sa sistemskim bolestima. Neke od ovih studija smo radili među prvima u svetu – ističe naša sagovornica.

DEŽURAJU SVE STOMATOLOŠKE SLUŽBE

Za vreme vanrednog stanja Stomatološki fakultet prima pacijente svakog radnog dana od 8 do 16 časova. To čine i ostale klinike vezana za ovu oblast. Oformljena su timska dežurstva, a primaju se jedino hitni pacijenti sa bolnim stanjima usta i zuba, infekcijama, krvarenjima, povredama. Mogu da dođu i pacijenti kojima su pukle proteze ili pali mostovi. U Rankeovoj ulici, takođe od 8 do 16 časova, onkološkim i drugim hitnim pacijentima je omogućeno i snimanje na skeneru. Jedino Klinika za maksilofacijalnu hirurgiju radi od 0 do 24 časa.

Stomatološke službe u domovima zdravlja takođe su u obavezi da primaju svakoga dana, računajući i subotu, od 7 do 18 časova sve hitne slučajeve, potvrdio je dr Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja “Dr Milutin Ivković” Palilula. To je obavezujuća odluka Ministarstva zdravlja Srbije, važeća za celu teritoriju zemlje. I u domovima zdravlja se primaju pacijenti zbog vađenja zuba, slomljenih proteza, otoka nastalih usled infekcija…

SREDSTVA ZA ISPIRANjE

U ovim danima nije loša ideja ispiranje usne duplje rastvorom (0,2 odsto) povidon joda. Ovaj komercijalni preparat za usnu duplju se koristi razblažen u odnosu jedan prema tri, odnosno kašika povidon joda i tri kašike vode. Može i razblažen troprocentni hidrogen – kašika hidrogena i dve kašike vode. Ovo je posebno važno da se učini ukoliko ste u toku dana bili u kontaktu sa većim brojem osoba. Ostali preparati, pokazuju dosad objavljene studije, nisu toliko efikasni protiv virusa kovid 19 – kaže dr Pucar.

 

Izvor:  Novosti

Foto: Depositphotos