Desetke u indeksu, a poezija u srcu: Šućro Madžgalj, četiri godine najbolji student medicine

Od  kada je upisao Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Šućro Madžgalj (22) iz Bijelog Polja svake godine biran je za najboljeg studenta! Sada je na petoj godini i nastavlja da ređa desetke u indeksu. Iako kaže da su studije medicine bile “kolateralna šteta”, nije se pokajao. Ovaj sjajni momak, ne samo da briljira na izuzetno teškim studijama, već se bavi i glumom, slikanjem, debatom, besedništvom, piše poeziju i recituje… Aktivan je u projektima vezanim za zaštitu životne sredine.

U razgovoru za “Novosti” otkriva da na kraju gimnazijskog školovanja nije znao da će njegov životni poziv biti beli mantil. Oduvek je bio naklonjen prirodnim naukama i osvajao mnogobrojne nagrade tokom osnovne i srednje škole. Bio je razapet između biologije i hemije ali, kako kaže, nauka nije nešto odvojivo, fizika ne može bez biologije, biologija bez hemije. Takva rasplinutost doprinela je da ne zna gde će i šta da upiše posle četvrte godine gimnazije. Medicina je izašla kao pobednik.

Beograd i Srbija bili su veliki izazov za mene, jer potičem iz malog grada. Želja da se suočim sa tim i dalje postoji, stalno bacam životu belu rukavicu u lice – priča Madžgalj. – U prvoj godini učimo da položimo ispite, a posle da bismo znali, jer od nas zavisi nečiji život. Naš najveći cilj je da poboljšamo i produžimo ljudski život. Medicini su neophodni ljudi koji se maksimalno posvećuju, tu nema mogućnosti za varijacije. Uvek se dobrobit pacijenata stavlja ispred svega ostalog, a osim plemenitosti, lekara odlikuje temeljan pristup svakom problemu.

Madžgalj ističe da se medicina stalno uči, prožima svaki segment društva. Nema lakih predmeta. Kako je veliki zaljubljenik u pozorište i poeziju, dešavalo se da ga muči griža savesti, jer umesto da sedi i uči anatomiju, on ode na pesničko veče.

Pošto volim izazove, uvek sam najteže predmete davao u istom roku – kaže na Šućro. – U drugoj godini su to bili fiziologija i mikrobiologija, u trećoj farmakologija i patologija. Svake godine sam u julu položio ispite iz te godine, kako ne bih prenosio u sledeću. Profesori na medicini su sjajni. Dostupni su za studente u svakom trenutku. Kada imaju dežurstva u klinikama, možemo da dođemo i da budemo sa pacijentima. Medicinski fakultet nema najsavremeniju opremu, ni sve lekove koji postoje, ali iz toga što imaju, uspevaju da izvuku ono najbolje.

Nikada nije dobio devetku, pa ne zna kako bi se ponašao, da li bi poništio ispit. Planira da posle šeste godine upiše doktorske studije negde u inostranstvu, ali to ne znači da će u belom svetu ostati. Njegova specijalizacija biće psihijatrija, a kada je završi, nema ništa protiv da karijeru nastavi u Srbiji ili Crnoj Gori.

KAO OTAC

VELIKU zahvalnost dugujem profesoru Zoranu Todoroviću, koji me je svojim zalaganjem i trudom, usmeravao na pravi put. On mi je kao drugi otac. Sa njim uvek mogu da se posavetujem o svemu, kako u vezi sa studijama, tako i sa nekim životnim pitanjima.

NAGRADE ZA NAUČNE RADOVE

MADžGALj može da se pohvali velikim brojem napisanih naučnih radova, mada je još student. Posebno izdvaja rad o uticaju muzikoterapije na osobe koje su doživele infarkt miokrada, kao i o buloznoj epidermolizi (deci leptirima).

Njegov rad iz biofizike na Kongresu kardiologa u Mastrihtu proglašen je za najbolji, iako je bio jedini koji je napisao student. I na medicinskom kongresu u Zagrebu, njegov rad iz histologije je pobedio. Dobitnik je nagrade Lekarske komore Crne Gore. Već je bio na usavršavanjima u Valensiji, Ljubljani, Portugaliji, Kini, a ovog leta će ići u Indoneziju.

Izvor: Novosti

Foto: I. Marinković