Ako vas obuzme neobjašnjiv umor proverite krvnu sliku: Ovaj mineral morate nadoknaditi ako ga nema dovoljno

Gvožđe iz hemoglobina je izuzetno vaažno za zdravlje, jer prenosi kiseonik svim ćelijama. Organizam ne može da ga sintetiše, pa su hrana i dodaci u ishrani jedini način za njegovo unošenje.

Da li u poslednje vreme osećate neobjašnjiv umor, a uz to vam je teško i da se popnete uz stepenice, brzo postajete zadihani..? To vas zbunjuje, jer ste vitki i fizički aktivni. Upućeni tvrde da ovakvo stanje može da bude posledica deficita gvožđa u organizmu, na šta naročito pažnju treba da obrate žene.

Šta posebno izdvaja ovaj mineral, i zbog čega je važno da organizam ne trpi usled njegovog nedostatka, objašnjava specijalista za ishranu primarijus dr Branka Konstantinović Birovljev iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu:

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 40 odsto populacije na globalnom nivou ispoljava simptome anemije uzrokovane nedostatkom gvožđa. Gvožđe je vrlo važan, esencijalni mineral. Organizam ne može da ga sintetiše, pa su hrana i dodaci u ishrani jedini način za njegovo unošenje. Mnogi izbegavaju da uzimaju preparate gvožđa, jer se teško podnose. Danas, međutim, postoje suplementi bez negativnih pratećih simptoma, iz kojih se gvožđe lakše apsorbuje i koji brže koriguju simptome deficita u anemiji.

Za šta je gvožđe sve važno?

Gvožđe je neophodno za održavanje života. Bez njega ne bi bila moguća proizvodnja hemoglobina, odnosno crvenih krvnih zrnaca, mioglobina koji predstavlja najbrži izvor kiseonika za mišiće, ali i nekih enzima, kao što su citohromi koji obezbeđuju ćelijsko disanje. Osim toga, gvožđe potpomaže rast, čini da organizam bude otporan na bolesti, sprečava nastanak zamora, održava koncentraciju i daje mentalnu svežinu i budnost. Ulazi i u sastav takozvanih enzimskih sistema koji u jetri razgrađuju lekove i toksine, učestvuje u stvaranju enzima za proizvodnju neurotransmitera, supstanci sličnih hormonima.

Postoji li još neka njegova važna funkcija?

Gvožđe učestvuje i u sintezi hormona štitne žlezde, ali i u sintezi ATP-a, osnovnog energetskog molekula koji omogućava organizmu da opstane. Ipak, glavni razlog zbog kojeg nam je gvožđe neophodno je taj što prenosi kiseonik svim ćelijama, jer ulazi u sastav hemoglobina, supstance koja se nalazi u crvenim krvnim zrncima. Da bi se ovo bolje razumelo, važno je reći da se u obliku hemoglobina nalaze dve trećine gvožđa u našem organizmu. Ukoliko nema dovoljno gvožđa, telo nema dovoljno kiseonika koji se prenosi crvenim krvnim zrncima, odnosno eritrocitima. Nedostatak kvalitetnih eritrocita usled nedostatka gvožđa manifestuje se kao sideropenijska mikrocitna anemija.

Koji su prateći simptomi?

Zbog toga što telo ne dobija dovoljno kiseonika jer nema dovoljno gvožđa, javljaju se osećaj umora, pospanost, glavobolja, smanjena koncentracija. Ispoljavaju se i nervoza praćena razdražljivošću, ubrzan srčani rad, hladne ruke i noge… Deficit se odražava i na imuni sistem i smanjenu sposobnost odbrane od infekcija. Ozbiljan nedostatak gvožđa u trudnoći može da dovede do povećanog rizika od prevremenog porođaja ili rađanja bebe sa niskom telesnom težinom. Da gvožđa nema dovoljno može da se prepozna i po izmenjenoj koži, pojavi pukotina na uglovima usana i jeziku, što može da dovede do teškoća pri gutanju. Vidljive su i promene na noktima koji postaju krti, a i kosa počinje sve više da opada. U težim slučajevima može doći i do atrofije mišića i sluzokože.

Kako je gvožđe raspoređeno u organizmu?

Prosečan odrastao muškarac poseduje 3,8 g ovog izuzetno važnog minerala, a žena prilično manje – 2,3 g. Od ukupne količine, oko dve trećine cirkulišu krvotokom kao hemoglobin, jedan deo se nalazi u mišićnim ćelijama kao mioglobin, dok ostatak predstavlja rezervno gvožđe, uglavnom smešteno u koštanoj srži i jetri.

U kojim situacijama treba povećati unos gvožđa suplementima?

Potrebe za gvožđem posredstvom dijetetskih izvora ili suplemenata mogu da se povećaju za vreme trudnoće, dojenja, kod sportista koji imaju povećanu potrebu za svim nutrijentima, a posebno za gvožđem zbog povećane mišićne mase. Mogu da se povećaju i kod ljudi koji su na strogoj vegetarijanskoj ishrani, kod obolelih sa bubrežnom insuficijencijom ili koji su na dijalizi, kod osoba sa čirom na želucu koji krvari, onih koje imaju ulcerozni kolitis ili Kronovu bolest… Više gvožđa treba da unose i svi oni koji prekomerno fizički rade, jer intenzivna fizička aktivnost može da uništi eritrocite.

Šta generalno utiče na njegovu iskoristljivost u organizmu?

Na iskoristljivost utiče pun ili prazan želudac, kiselost želudačnog soka, ali i krvna grupa. Ustanovljeno je da osobe sa krvnom grupom A imaju slabiju moć iskorišćavanja gvožđa zbog slabije želudačne kiseline, zbog čega je posledično čak 80 odsto ovih osoba anemično ili ima marginalni deficit gvožđa. Iskoristljivost gvožđa kod pojedinih namirnica biljnog porekla takođe je izuzetno niska, čak ispod dva procenta, kao što je to u slučaju spanaća i sočiva koji obiluju fitatima. Ali je zato visoka iskoristljivost iz šargarepe, krompira i brokolija. Međutim, da bi iskoristljivost biljnih namirnica bila što bolja treba kombinovati one bogate vitaminom C i gvožđem. Takođe, ne treba zanemariti podatak da je najveća apsorpcija gvožđa iz mesa, živine ili ribe.

PRIRODNI IZVORI

Gvožđem su najbogatiji crveno meso, džigerica, jezgrasti plodovi i različito zeleno lisnato i drugo povrće. Njegovoj dobroj resorpciji pomažu vitamin C i vitamini B kompleksa, folna kiselina i minerali bakar, kobalt i mangan. Ali zato, s druge strane, resorpciju otežavaju kafa i čaj zbog tanina, mleko, jaja, žitarice, kao i konzervansi zbog fosfata i fitata – nabraja dr Konstantinović Birovljev.

POTREBE

Potrebe za gvožđem zavise od uzrasta, pola i ukupnog zdravstvenog stanja. Novorođenčad i predškolska deca imaju veće potrebe od odraslih, jer su u fazi rasta. U detinjstvu nema razlike u potrebama između dečaka i devojčica, dok su u adolescenciji dnevne potrebe kod devojaka povećane zbog menstrualnog ciklusa. Shodno tome, žene od 19. do 50. godine svakodnevno treba da unose 18 mg gvožđa, a muškarci samo osam mg na dan. Posle menopauze potreba za gvožđem se kod žena smanjuje, da bi se na kraju ujednačila sa potrebama muškaraca na osam mg – kaže ovaj stručnjak.

 

Izvor: Novosti

Foto: Depositphotos

 

Podeli