U zamkama društvenih mreža
Najmlađi ne mogu biti izvan tog sveta, ali moraju pažljivo i uz pomoć roditelja da se upoznaju sa svim prednostima i manama koje taj svet nudi. O tome govori predstava „Deca na internetu 2”.
Komad je izveden u Velikoj sali Doma omladine i namenjen je tinejdžerima, njihovom očevima, majkama i nastavnicima. Predstavu je uradio „Studio centar” koji je sinoć obeležio trinaest godina svog postojanja. Mladi glumci koje je iznedrio ovaj centar glavni su akteri edukativne predstave. U nju su utkane istinite priče „U kandžama pedofilije”, „Plavi kit”, i „Uništenje” koje su se dogodile u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji. Na ovaj način mladoj populaciji predočene su opasnosti koje vrebaju na internetu, a najviše na društvenim mrežama.
Problem počinje da se nazire kada tri devojčice upadaju u zamku pedofila, koji preko društvenih mreža pokušava da ih zavede. Najhrabrija među njima, obratila se za pomoć majci. Ona u saradnji sa policijom otkriva nasilnika koji je deo velikog regionalnog pedofilskog klana.
Tu je i priča o dečaku, zavisniku od internet igrica, koji biva uslovljen da započne ozloglašenu igru „Plavi kit”. Kroz pedeset zadataka, koji se stavljaju pred njega, dečak počinje da izvršava najstrašnija naređenja i postaje psihički i fizički slomljen. Zahvaljujući prijatelju koji u poslednjem trenutku shvata ozbiljnost situacije, tinejdžer pre izvršenja poslednjeg zadatka – samoubistva, uspeva da prekine jezivu igru.
U završnoj priči devojčica, odbačena od drugarica, pronalazi utehu u četovanju sa drugarom. Ne sluteći, da joj vršnjak nije prijatelj postaje žrtva vršnjačkog nasilja.
Sve tri priče govore o nepažnji mladih ljudi, kao i o nepoznavanju pravila ponašanja na internetu. Ovim se stavlja do znanja koliko je uloga roditelja i nastavnika važna u rešavanju ovih zavrzlama. Predstava je namenjena svoj deci, koja su počela da koriste internet, kao i prosvetnim radnicima i roditeljima koji moraju da budu upoznati sa svim opasnostima kako bi na vreme sprečili da njihova deca postanu žrtve interneta.
Autor: A. Kurtešutorak
Foto:A.Vasiljević
