Dve decenije od stradanja 11 civila u Novom Pazaru

Na današnji dan, 31. maja  1999. godine od Nato bombe  stradalo je 11 Novopazaraca civila, medju njima i dvogodišnji Marko Simić.

Spomenik sa 11 imena nastradalih  u Ulici Stevana Nemanje  ispred stambene zgrade R-74 podseća na najtragičniji dogadjaj u novijoj istoriji Novog Pazara. Na tom mestu 31. maja  1999. godine  od bombe NATO agresora  poginulo je  11 Novopazaraca.

I danas  se su  rodbina stradalih  i gradjani Novog Pazara  okupiti  da poginulima zapale sveće i na mesto stradanja polože bukete cveća sa neizgovorenim pitanjem zašto se to dogodilo.  Među njima  su bili i gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, predstavnici Vojske i Policije.

Na današnji dan , pre 16 godina bilo je sunčano vreme. Novopazarci su već bili svikli  na sirene koje su zavijajućim zvukom upozoravale na vazdušnu opasnost. Na obližnjoj, odavno praznoj   kasarni  bombe su skoro svakodnevno pomerale i poslednji kamen.

Taćno u 13.25 minuta  prvo se začuo zaglušujući zvuk  pa snažan prasak.  Zlokobna “pečurka” dima digla se iz centra grada.

Tog dana Vladan Simić je pošao u šetnju sa dvogodišnjim sinom Markom. Samo pre desetak dana  Marko je duvao svećice na  drugom rodjendanu. Otišli su do prodavnice u zgradi R-74. Vladan je pokušao da zagrljajem zaštiti sina. Bezuspešno – našli  su ih mrtve i zagrljene. Sada bi Marko slavio 22 rodjendan. Zauvek je ostao dete. Bilo je predloga da se dečji vrtić u susedstvu nazove po najmladjoj žrtvi – dvogodišnjem dečaku Marku Simiću. Predlog je zaboravljen.

Šesnaestogodišnji Raco Roglić bio je gimnazijalac. Išao je do škole da se raspita za nastavu, koja je,  dok je tog proleća “Milosrdi andjeo” sejao smrt, bila obustavljena.U kapeli novopazarske bolnice roditelji su telo svog jedinstva prepoznali po patikama.

Đorđe Pantović sa 24 godine, omiljen među vršnjacima i mušterijama, i tog dana je bio na radnom mestu u mesari koju je bomba posve razorila.

Dejan Milošević je u dvorištu pokušavao da popravi svoj automobil. Iz ruševina zgrade njegovo raskomadano telo izvučeno je tek sutradan. Njegovan otac Milutin dugo se posle toga nosio mišlju kako da pronađe iz koje zemlje je bio pilot koji je bacio bombe i  je li u okolini bilo lokatora. Stari profesor Milutin umro je i nikada nije dobio odgovore na pitanja koja su ga mučila.

Novinarka Televizije „Jedinstvo” Dragomirka Biorac čekala je autobus. Vesti o njenoj smrti javili su drugi. Njeno razneto telo prepoznato je po delu džempera i svesci sa receptima za kolače. Uspomenu na majku čuvaju  dve ćerke. sin Nikola i suprug Rodoljub.   U njegovim i Dragomirkinim studentskim snovima život je trebalo da izgleda drugačije.

Zvezdan Jajić je bio jedinac. Roditeljska kuća u selu Skukovu prazna. Da zapale sveće na mestu Zvezdanovog stradanja dolaze sestre.

Golub Ratković je bio vatrogasac. Kada su sirene počele zlokobno da zavijaju upozoravao je narod da se skloni sa ulice. On nije stigao da se skloni. Dragan Simović je radio u prodavnici auto-delova u bombardovanoj zgradi, Raco Vranić je svratio kod druga Đorđa u mesaru, Miodrag Nikić se tu slučajno zadesio. A sve zajedno zadesila ih je smrt, koja ne može ni da se objasni ni opravda nikakvim pričama o „legitimnim ciljevima” NATO bombardera.

Jači su 11 Novopazaraca proglasili kolateralnom štetom.

Ožiljci od gelera i teže povrede i sada dvadesetak Novopazaraca podsećaju da su pre 16 godina bili na  “pogrešnom” mestu.