Izvršiteljima veće nadležnosti

U skladu sa novim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, izvršitelji postaju javni i imaće veća ovlašćenja. Ovim zakonom, čija primena počinje danas, niz javnih ovlašćenja i nadležnosti prenosi se sa suda na javne izvršitelje. Zbog ukidanja paralelne nadležnosti, sud će sprovoditi samo četiri vrste izvršnih postupaka, za koje će biti isključivo nadležan i u te postupke se neće uključivati javni izvršitelji.

U isključivoj nadležnosti suda ostaje izvršenje odluka o oduzimanju, predaji i viđanju dece odnosno odluke iz porodičnog prava i nasilja u porodici, kao i odluke povodom vraćanja zaposlenih na rad.

Novi Zakon sudu isključivo ostavlja postupak izvršenja onih sudskih odluka kojima se dužnicima nameće određena zabrana nekog ponašanja. Uvodi se i novi pravni institut u naš sistem koji će biti u isključivoj nadležnosti suda, a to je – zajednička prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari vezanih za tu nepokretnost. “Sva ostala izvršenja pa čak i odluka iz postupka obezbeđenja privremenih i prethodnih mera prelazi u isključivu nadležnost javnih izvršitelja”, objašnjavaju iz radne grupe za izradu ovog zakona.

Na ovaj način javni izvršiteji dobijaju velika ovlašćenja i nadležnosti u fazi sprovođenja izvršenja, jer sva ona pitanja o kojima je sud odlučivao po prethodnom zakonu, sada prelaze u nadležnost javnih izvršitelja. Ipak, Zakon je predvideo da će javni izvršitelji o tim pitanjima odlučivati rešenjem protiv kojeg će moći da se izjavi pravni lek – žalba nadležnom sudu, čime je obezbeđena sudska kontrola rada javnih izvršitelja, a ispoštovano ustavno pravo građana na pristup sudu. Po žalbi na rešenje javnih izvršitelja će, odlučivati drugostepeni sudovi – viši sudovi i Privredni apelacioni sud kada je u pitanju privredna materija.

Kada je reč o postupcima naplate komunalnih usluga, kao što su neplaćena struja, voda, telefoni i drugo, za koje su i do sada izvršitelji bili isključivo nadležni, novina za građane je to što će prigovor prvostepenom sudu na rešenje o izvršenju javnog izvršitelja odlagati samo izvršenje, odnosno prinudnu naplatu potraživanja. To znači da pre nego što sud odluči o prigovoru izvršnog dužnika, neće moći da se krene u izvršenje i prinudnu naplatu tog duga, pa će i dužnici moći da se potpuno zaštite pred sudom od eventualno neosnovanih pokušaja naplate onoga što ustvari ne duguju.

Imajući u vidu povećanje ovlašćenja, javni izvršitelji će, prema novom Zakonu morati da imaju položen pravosudni ispit kao uslov za imenovanje i obavljanje te pravosudne profesije. Prvi profesionalni, ubuduće javni izvršitelji, u našoj zemlji su počeli sa radom u junu 2012. godine.

S.Lj.