Ćevabdžinice i kiosci brze hrane izbegli „Hasap”

Objekti za promet hrane na malo nemaju obavezu da uvedu sistem analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (,Hasap’), već je dovoljno da usvoje i sprovode dobru distributivnu i higijensku praksu”, saopštili su iz Ministarstva poljoprivrede i trgovine.

To konkretno znači da „Hasap” neće morati da uvode ćevabdžinice, kiosci brze hrane, niti kasapnice i ribarnice iako je 10. jun trebalo da bude krajnji rok uspostavljanja sistema za održavanje bezbednosti hrane za sve koji posluju sa namirnicama.

Nadležni napominju da to nikako ne znači da bi potrošači trebalo da budu zabrinuti za ispravnost hrane koju kupuju. Ali, postavlja se pitanje šta konkretno podrazumeva dobra higijenska praksa koja će biti obavezna za sve.

– Dobra higijenska i dobra distributivna praksa su zapravo preduslovi za uvođenje „Hasapa”, a podrazumevaju opšte higijenske principe u lancu bezbednosti hrane, kao i procedure koje su subjekti u lancu distribucije hrane u obavezi da poštuju. Tu je rad sa proverenim dobavljačima, kontrola prilikom prijema hrane, procedura o opozivu hrane sa tržišta, rad po prijavama potrošača i slično – objasnila je Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije zadužene za kontrolu hrane životinjskog porekla na tržištu Srbije.

Maloprodajni objekti će morati da poseduju i pisani plan samokontrole, dodaje Čelebićanin, na osnovu kojeg će moći da se dokumentuju sve procedure, evidencije i zapisi onih koji posluju s hranom.

Postavlja se pitanje zašto je bilo najavljivano da će „Hasap” biti obaveza za sve, a sada se to promenilo. Najverovatnije zbog toga što se veoma dugo upozoravalo da bi uvođenje ovog standarda bilo preskupo za većinu malih preduzetnika.

Prema grubim procenama, usluge konsultantskih i sertifikacionih kuća jednu malu pekaru bi mogle da koštaju i nekoliko hiljada evra. Dodatna otežavajuća okolnost za svakog vlasnika male pekare ili kioska brze hrane bilo bi i to što svako ko uvede „Hasap” mora u stalnom radnom odnosu da ima i osobu odgovarajuće stručne spreme za sprovođenje i primenu ovog sistema.

U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine navode i da će veterinarska inspekcija u toku kontrola upoznati one koji posluju s hranom na koji način bi trebalo da sprovode samokontrole kako bi bili sigurni da je hrana koju prodaju bezbedna.

– Neće se donositi rešenja niti kaznene mere, već će se oni edukovati kako da posluju u skladu sa dobrom higijenskom i distributivnom praksom – navode u ministarstvu.

Izvor: Politika