Mali: Isplata minimalca 7. avgusta, dodatni oslonac privredi

Mali je izrazio očekivanje da će ova podrška biti dodatni oslonac privredi Srbije, a za tu svrhu iz budžeta države će biti opredeljeno 18,4 milijardi dinara.

“Kao što smo najavili, svaki će zaposleni dobiti oko 155 evra. Reč je o meri iz drugog paketa ekonomskih mera koji je Vlada usvojila 30. jula sa ciljem ublažavanja posledica nastalih usled bolesti Kovid 19, vrednog 66 milijardi dinara”, rekao je Mali, navodi se u saopštenju ministarstva.

Ministar je, govoreći o novom paketu mera, precizirao, da je jedna od najvećih promena u odnosu na prvi paket mera ta što je drugi paket usmeren i na privredne subjekte koji su osnovani nakon 15. marta 2020. godine.

“Dodatna vrednost ovog paketa je to što se odnosi i na firme koje su osnovane posle 15. marta, a najkasnije do 20. jula ove godine, što znači da je ova mera neka vrsta podrške početnicima u biznisu, a mi verujemo da među njima ima puno mladih ljudi” naglasio je Mali i dodao da je, prema podacima Agencije za privredne registre, takvih firmi ukupno 13.550.

On je dodao da će novac takvim novoosnovanim firmama na račune leći u septembru, i to u visini od 120 odsto minimalne zarade po zaposlenom.

Sve što je potrebno, kaže, je da do 15. septembra podnesu PPP-PD obrazac na kome će kao datum dospeća poreza i doprinosa staviti 5. januar 2021. godine.

Za novoosnovane privredne subjekte koji žele da koriste mere pomoći biće otvoreni posebni namenski računi.

Mali je precizirao da druga uplata za sve druge privredne subjekte, koji su već koristili pomoć, sledi u septembru, kao i da će za jedan mesec da budu odloženi porezi i doprinosi na zarade.

“Naša su očekivanja da ova mera dodatno osnaži privredu u Srbiji ali i da pruži dodatno vreme preduzetnicima za ekonomsko prilagođavanje novim okolnostima. Uverili smo se da je prvi paket mera vredan 5,1 milijardu evra bio opravdan jer je isplata minimalca, odlaganje kreditnih i poreskih obaveza, pomoglo preduzećima da obezbede likvidnost i ne pribegnu otpuštanju zaposlenih. Naši najnoviji podaci pokazuju da je Srbija, uprkos krizi, uspela da održi stabilan broj zaposlenih i da u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle, zabeleži rast broja zaposlenih za 1,6 odsto”, rekao je ministar.

Mali je ponovio da svi koji su dobili minimalnu zaradu u julu, neće morati da se prijavljuju za novi paket podrške, već će biti prijavljeni automatski.

“Onaj koji je ostvario pravo a novac ne želi, ili ne ispunjava uslove, samo ne treba da ga troši i sredstva će biti automatski vraćena u budžet, najkasnije do 31. oktobra”, naveo je Mali.

Ministar je napomenuo da poslodavci imaju obavezu da ne smanjuju broj zaposlenih za više od 10 odsto u periodu od tri meseca od isplate poslednjeg direktnog davanja, dakle najkasnije do kraja godine.

Isplata novca će se izvršiti na već otvoreni kovid račun i direktna davanja se mogu koristiti isključivo, napominje, za isplate zarada i naknade zarada zaposlenima.

Mali je precizirao da je za pomoć privredi i građanima, računajući oba ekonomska paketa, ukupno izdvojeno 5,8 milijardi evra, što je 12,5 odsto našeg BDP-a, a što ga čini jednim od najvećih u regionu po udelu u BDP, ali i šire.

Istakao je da je uveren da su ekonomske mere koje je preduzela Vlada doprinele da Srbija prvu polovinu godine završi sa padom BDP od svega 0,9 odsto što je znatno manji pad, kaže, nego kod drugih zemalja i ocenio da je to odličan rezultat imajući u vidu u kakvom se stanju nalazi cela svetska i evropska privreda.

On je rekao da su ostvareni rezultati u drugom kvartalu ove godine, bolji od očekivanih.

Prema njegovim rečima, sve ovo daje nam nadu i putokaz da u drugoj polovini godine zajedničkim snagama, odgovornom ekonomskom politikom i investicionim ciklusom koji je država već pokrenula dođemo do rezultata koji će nam dati osnovu za još bolji kvalitet života i standard stanovništva.

“Zaista, u teškim okolnostima, u junu smo ostvarili čak blagi rast od 0,1 odsto, što je, kako je i sam predsednik Aleksandar Vučić, rekao, samo po sebi ekonomsko čudo. Evropska unija je u drugom tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto. Američka privreda je u drugom tromesečju potonula na neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou. Naša zemlja je, prema fleš proceni državne statistike završila drugi kvartal sa padom BDP od 6,5 odsto. Kada se sve uzme u obzir, ne možemo da ne budemo zadovoljni”, kazao je Mali.

Ministar je naveo da je sada više nego jasno da privredna aktivnost u Srbiji postoji, da nije ugašena i da samo predstoji da preduzeća dodatno prilagode svoje poslovne modele novim okolnostima.

“U drugom kvartalu 2020. godine 72 odsto anketiranih firmi u anketi PKS izjasnilo se da ostvarilo povećan ili isti obim investicija, gotovo 56 odsto planira investicije u trećem kvartalu, a čak 65 odsto planira veći obim investicija u trećem kvartalu ove godine u odnosu na drugi kvartal. Sve to budi jedan optimizam da ćemo zajedno preproditi sve ovo i iz svega izaći jači, snažniji, fleksibilniji, spremniji za nove utakmice na međunarodnom tržištu”, rekao je Mali i dodao da čak 94 odsto anketiranih kompanija ne očekuje smanjenje broja zaposlenih ni u trećem kvartalu.

On je najavio da država priprema dodatne programe podrške, od kojih je možda najvažnije pomenuti program “Moja prva plata”, koji treba da startuje u drugoj polovini avgusta, kao i dodatne prekvalifikacije i druge mere za podsticanje preduzetništva, inovativnosti i poslovnih ideja.

“Arhitektura svetske ekonomije se menja a možda se postavlja i novi kamen temeljac. Nismo ni sanjali da će se u ovolikoj meri ubrzati digitalizacija, razviti e-trgovina, pregrupisati lanci snabdevanja, promeniti način svakodnevnog funkcionisanja i rada. Na nama je da pratimo poslovne promene ali i preporuke i radimo na razvoju elektronske uprave i elektronskog poslovanja, smanjenju sive ekonomije i unapređenju poreskog sistema”, zaključio je Mali.