Što više šećera unosimo, to smo gladniji: Loše navike vode u začarani krug
KADA su pod stresom, mnogi ljudi osećaju potrebu za namirnicama sa visokim procentom masti i šećera. Istraživanja pokazuju da veliki unos ovih namirnica može da dovede do promena u mozgu i “napada” gladi.
Nedavna studija pokazala je da su osobe koje su redovno konzumirale hranu sa visokim procentom masti i šećera imale veću težnju za unosom hrane, čak i kada nisu bili gladni.
Ovo dokazuje da bi redovno konzumiranje hrane sa visokim procentom šećera moglo pojačati žudnju, stvarajući začarani krug – kaže autor istraživanja dr Dejli Hu. – Mozak će vremenom tražiti sve više šećera i ta potreba nikada neće biti zadovoljena u potpunosti.
Istraživanje na miševima pokazalo je da konzumiranje hrane sa visokim procentom šećera može da izmeni inhibitorne neurone. To znači da su miševi hranjeni šećerom manje mogli da kontrolišu svoje ponašanje.
Mreža inhibitornih neurona je ključna za kontrolu ponašanja – kaže dr Dejli Hu. – Ovi neuroni su poput moždanih kočnica i koncentrisani su u ključnom području mozga koji je uključen u donošenje odluka, kontrolu impulsa i odlaganje zadovoljstva.
Još jedno područje mozga koje je pod uticajem ovakve hrane je hipokampus, ključni memorijski centar. Promene hipokampusa izazvane šećerom povezane su sa smanjenjem broja neurona u ovom delu.
Nije lako izboriti se sa starim navikama, jer prvi korak je uvek i najteži – kaže autor istraživanja. – Međutim, promena režima ishrane vremenom postaje lakša, a ono što donosi nema cenu. Svakako će vam mozak biti na tome zahvalan.
Svetska zdravstvena organizacija savetuje da unos dodatnih šećera ograničimo na 25 grama dnevno. Prosečna odrasla osoba konzumira oko 85 grama, što je 20 kafenih kašika šećera dnevno, zbog čega je ovo za mnoge velika promena ishrane.
Izvor: Novosti
Foto: Kurir
