Na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima, koji će najverovatnije biti održani 26. aprila ili 3. maja, za osvajanje skupštinskih mandata biće potrebno samo tri odsto glasova izašlih birača.
Posledica zakonskih izmena biće mnogo veći broj izbornih lista koje će preći cenzus, jer će niži izborni prag privući i političke organizacije koje nisu ni pomišljale da izađu na crtu od pet odsto.
Kako Politika saznaje u vrhu vlasti, na vanrednoj sednici Narodne skupštine početkom februara biće izmenjeni Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima, čijim se odredbama propisuje da u raspodeli mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje pet procenata osvojenih glasova.
Spuštanjem cenzusa sa pet na tri odsto, za šta vladajuća koalicija ima većinu, biće olakšan ulazak u skupštinske klupe manjim političkim partijama i koalicijama. Brojkama izraženo, ako na parlamentarne izbore izađe tri miliona građana, umesto minimalnih 150.000 glasova po važećem zakonu, ako cenzus bude tri odsto biće im dovoljno samo 90.000 glasova.
Posledica ovakve zakonske izmene biće mnogo veći broj izbornih lista koje će preći cenzus. Biće i manje rasutih glasova – to su glasovi koje su osvojile liste koje nisu uspele da pređu cenzus, a D’Ontovim sistemom raspodele mandata prelivali su se onima koje su bile iznad pet odsto, proporcionalno njihovoj snazi. Tako je najjača izborna lista dobijala i najviše mandata od rasutih glasova. U ovom slučaju, izvestan problem imala bi i najjača, Srpska napredna stranka, koja će, kako saznaje Politika, mobilizacijom stranačkih funkcionera i članstva pokušati da ne izgubi mnogo uvođenjem novog izbornog propisa, kojim izlazi u susret manjim političkim organizacijama.
Poređenja radi, na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim 24. aprila 2016, na zbirnoj izbornoj listi bilo je 20 takmaca (stranaka, pokreta i koalicija), a bez ijednog mandata ostalo je njih osam. Glasalo je blizu 3,8 miliona građana (56 odsto), a koalicija Dveri i DSS-a jedva je prošla sa 190.000 glasova. Najjača lista “Aleksandar Vučić -Srbija pobeđuje” osvojila je 48 odsto glasova (1,8 miliona), ali 52 odsto mandata (131 narodni poslanik).
Ovim zakonskim manevrom, naročito neuobičajenim tri meseca pred izbore, umnogome će biti
minimizovani efekti najavljenog bojkota izbora dela opozicije.
Niži izborni prag sigurno će privući mnoge organizacije koje nisu ni pomišljale da izađu na crtu od pet odsto, a nesumnjivo će usloviti i formiranje brojnih novih “cenzus-koalicija”, budući da se, prema saznanjima Politike, ni ovog puta ne planira uvođenje stepenastog cenzusa.
Klačar: Predlog spuštanja cenzusa iznenađujući
Spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto znatno bi povećalo šanse za ulazak različitih stranaka u nacionalni parlament, kaže Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, povodom informacija o promeni cenzusa za ulazak u parlament. Klačar kaže da je taj predlog, o kojem piše današnja Politika, iznenađujući, pa i dosta radikalan, imajući u vidu da je do izbora ostalo malo više od tri meseca.
“Iznenađujuće je da se to veliko pitanje otvara toliko brzo uoči dana za glasanje. Zato verovatno treba staviti jedan veliki znak pitanja da li će se na kraju doći do tog rešenja ili će, eventualno, biti neko rešenje koje će taj cenzus da definiše na drugačiji način“, rekao je Klačar za Tanjug.
Ukoliko bi se ipak implemenitralo takvo rešenje od tri odsto, to bi, ističe, znatno povećalo šanse za ulazak različitih stranaka u nacionalni parlament, posebno ukoliko te stranke budu spremne na neku vrsta koalicionog aranžmana.
“Veliki je broj stranaka u igri za prelazak cenzusa u slučaju tri odsto. Najpre Srpska radikalna stranka, SPAS Aleksandra Šapića, možda neka koalicija oko Srpske desnice, Metla 2020“, ocenjuje Klačar.
Teško je, napominje on, i da se predvidi koji sve akteri mogu da pređu cenzus u slučaju tako niskog cenzusa i sa verovatno nižom izlaznošću, imajući u vidu da Savez za Srbiju namerava da bojkotuje izbore. Po njegovim rečima, nije praksa da se izborni zakoni menaju u izbornoj godini, posebno kada je reč o tako značajnom segmentu izbornog sistema, te ovaj predlog razume pre svega u kontekstu najavljenog bojkota.
Izvori: Politika, Tanjug