Mladi nisu dovoljno uključeni u programe karijernog vođenja
ISTRAŽIVANJE: Mladi u Srbiji prilikom potrage za zaposlenjem, suočavaju se često i s nedostatkom određenih veština, a jedan od glavnih razloga je činjenica da čak 69 odsto mladih u Srbiji nikada nije bilo uključeno u aktivnosti karijernog vođenja, odnosno u karijernom informisanju, savetovanju i obučavanju, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Beogradska otvorena škola (BOŠ).
Karijerno vođenje je program čiji je cilj da, kroz različite aktivnosti, predavanja i radionice, pomogne mladima da steknu neophodne veštine za zaposlenje i razvoj karijere.
Jedan od glavnih razloga što mladi ljudi nisu upoznati s dostupnim uslugama karijernog vođenja jeste nedovoljna saradnja predstavnika javnih institucija koje se bave obrazovanjem, zapošljavanjem i mladima, poslovnog sektora, pružalaca usluga karijernog vođenja i organizacija koje rade s mladima, pokazalo je to istraživanje BOŠ-a.
Potencijalno rešenje tog problema leži u osnivanju tela za koordinaciju politika karijernog vođenja, radne grupe ili foruma, koji bi okupio sve aktere koji se bave ovom temom.
Analiza dostupnih podataka je pokazala da ne postoje ni adekvatni kanali preko kojih mladi mogu da saznaju potrebne informacije u vezi s razvojem karijere.
Na društvenim mrežama, koje najvise prate, ne postoje informacije o veštinama koje se traže na tržištu rada, već samo u izveštajima i na veb-sajtovima organizacija koje se bave ovom temom, pokazalo je istraživanje.
Osim nedostatka informacija, jedan od glavnih izazova s kojima se mladi u potrazi za prvim poslom sreću jeste uslov da već imaju prethodno radno iskustvo.
“Jedan od nacina za sticanje tog iskustva predstavlja program radnih praksi, međutim, istraživanje pokazuje da ovaj program nije dovoljno kvalitetan i efikasan”, kaže se u istraživanju.
Čak 73 odsto mladih ljudi navelo je da je učestvovalo u barem jednom programu praksi bez zaključenog ugovora.
“Zbog toga je potrebno obezbediti kvalitetniji program radnih praksi za mlade, koji bi podrazumevao potpisan ugovor o praksi, mentorski proces, unapred postavljene ciljeve prakse i adekvatne uslove rada”, navodi se u saopštenju Beogradske otvorene škole.
Još jedan od važnih zakljucaka istraživanja jeste da se kljucne veštine za zapošljavanje, za kojima vlada visoka potražnja na tržištu rada, nedovoljno razvijaju tokom formalnog obrazovanja. To mišljenje dele i mladi i poslodavci.
Ipak, slicna je situacija i kada je u pitanju sticanje ovih veština u neformalnim programima obrazovanja, a gotovo 97 odsto mladih ne učestvuje u neformalnim programima obrazovanja i obuka.
Iako je nedovoljan razvoj veština mladih samo jedan od faktora koji doprinose složenom problemu nezaposlenosti mladih u Srbiji i regionu, nalazi istraživanja, kako ističu iz Beogradske otvorene škole, ukazuju na prve korake koje je potrebno preduzeti.
Oni za pocetak podrazumevaju bolje informisanje svih zainteresovanih strana o ovim pitanjima, i to kako predstavnika poslovnog, javnog i civilnog sektora, tako i šire javnosti, a potom i podsticanje njihove saradnje i zajednickog delovanja na poboljšanju uslova za zapošljavanje mladih, navodi se u saopštenju.
Izvor: Tanjug
Preuzela: Senada Kalić
