Referendum u Makedoniji: Glasanje o imenu, ali i o NATO-u i EU

U Makedoniji je na snazi izborna tišina pred nedeljni referendum o sporazumu sa Grčkom i evroputu južnog suseda Srbije. Politički analitičari smatraju da će referendum proći uspešno, ali je, kažu, važno šta će se događati na političkoj sceni nakon održavanja referenduma, s obzirom na to da je za sprovođenje Dogovora o rešavanju spora o imenu sa Grčkom potrebno da se u Skupštini Makedonije dvotrećinskom većinom izglasaju potrebne ustavne izmene.

Kako za RTV Novi Pazar kaže politički analitičar i urednik dnevnog lista Nova Makedonija Aleksandar Srbinovski, nezahvalno je davati unapred ocene kakav će biti rezultat referendum.

“Ovaj referendum se teško može proceniti jer je specifičan za zemju a u isto vreme suviše važan jer će imati ogromnu refleksiju po njenu budućnost. Ono što ipak mogu reći je da su Makedonci u svojoj istoriji imali puno referenduma jer to se kod nas zbilja praktikuje redovno, ali referendum ovakvog serioznog karaktera je možda tek drugi u istoriji. Političko dešavanje ovakvih dimenzija bilo je 1991. godine kad je Makedonija postala nezavisna država na šta smo, praktično svi ponosni a sada ova generacija koja vodi zemlju isto tako ima istorijsku ulogu. Ako smo 1991. godine dobili nezavisnost zemje, sada treba da okončamo spor sa Grčko, da bismo mogli da osiguramo državu i da izbegnemo grčki veto koji uvek blokira Makedoniju prema putu ka bilo kojim evro-atlantskim organizacijama – smatra Srbinovski.

Nešto više od 1,8 miliona građana imaće pravo da se izjasni da li su za to da se usvoji ime Republika Severna Makedonija, kako je dogovoreno sa Grčkom, koja Makedoniji osporava pravo na to ime.

Srbinovski smatra da su male šanse da referendum ne uspe, u smislu da na referendumu bude više građana koji glasaju protiv dogovora, nego onih koji glasaju za dogovor.

“Ali ipak postoji tehnička mogućnost da referendum možda ne uspe ako ne bude cenzusa, koji je prilično visok naročito za jednu zemlju koja ima mnogo ljudi koji su je napustili i rade u inostranstvu. U tom smislu, tehnički neuspešan referendum na kome će velika većina građana da odgovori pozitivno na pitanje mislim da će biti dobra pouka i dobro ohrabrenje za Vladu i za Parlament da oni preuzmu odgovornost na sebe, ali ako nema cenzusa onda to skoro gotovo znači da nema dogovora sa Grčkom i da neka buduća vlada mora da nalazi bolja rešenja od trenutnog” – objašnjava oavj politički analitičar.

Na pitanje da smatra da će nakon referenduma možda doći do nekakvih protesta, eventualnih sukoba među pristalicam i protivnicima dogovora sa Grčkom, Srbinovski smtra da ne bi trebalo da do toga dođe.

“Ne verujem da će nakon referenduma da uslede neka velika ulična dešavanja povezane sa blokadama, protestima i ostalim stvarima. Ali ovo je ipak Balkan i kao po nekoj ružnoj navici uvek na Balkanu postoje mogućnosti za to, ali verujem i da su atmosfera u Makedoniji i prisustvo naših evroatlantskih partnera toliko veliki da drugi scenariji imaju minimalne šanse da bi se sproveli. Da, na primer, neko izvede crnogorski scenario ili druge neke aktivnosti u našoj zemji”. U Makedoniji bi puno stvari moglo biti ugroženo u slučaju neuspeha, od socijalnog blagostanja, ekonomske situacije, od međuetničkih, međuverskih i svih ostalih relacija. Verujem u demokratski kapacitet naroda koji živi u Makedoniji” – kaže Srbinovski.

Referendumsku kampanju obeležila je razmena oštrih stavova, a urednik u dnevnom listu „Nova Makedonija“ Aleksandar Srbinovski opisuje je kao veoma udaljenu od standarda Evropske unije.

„Tabori koji predvode kampanje za i protiv Sporazuma su krajnje ekstremni u svojim stavovima i stvaraju političku klimu koja vrši krajnju polarizaciju naroda.“

Bilbordi u kojima se pozitivan ishod referenduma povezuje sa besplatnim školovanjem u Evropskoj uniji, boljim zdravstvom ili povoljnijim uslovima za izvoz poljoprivrednih proizvoda dominirali su gradovima Makedonije.

„Strana koja podržava dogovor preterala je sa nerealnim obećanjima i građenjem atmosfere da će zemlja odmah nakon referenduma praktično ući u Evropsku uniju, a stvarnost je da smo posle referenduma bliži članstvu u NATO-u, a da ćemo za EU morati da sačekamo” – kaže urednik Nove Makedonije.

On kaže i da je nesporno da u Makedoniji  jasna  većina makedonskih građana oko 80 odsto želi u EU i NATO članstvo tako da to je istovremeno I ogromna motivacija.

“Prema mom iskustvu ne verujem da će doći raspada zemlje i da će Makedonija prestati da postoji. Siguran sam da neće biti nikakvog crnog scenarija za zemlju. Opozicija u ovoj zemji tvrdi da može da sprovede bolji dogovor sa Grčkom ali do sada to je samo ostalo u sferi izjava i nikakvih praktičnih dokaza da su oni zaista sposobni da to i urade. U ovom momentu obe zemlje i Grčku i Makedoniju vode levičarske partije koje u suštini imaju želju za kompromisom. Problem dolazi onda ako oni izgube vlast, što je vrlo verovatno da se desi, pa na kormilu dve zemlje dođu konzervativci koji ne dele ista liberalna ubeđenja kao trenutni političari u Atini i Skoplju. Ako referendum ne prođe ubeđen sam da postoji i realna mogućnost da vlast u Makedoniji padne u ruke neke druge vlasti ili možda  buduće neke stabilokratije ili neka partija iz redova anti-establišmenta pa da se tok države po mnogim stvarima generalno u negativnoj konotaciji preslika u ono stanje zemlje kakvo je bilo pre dolaska na vlast Zorana Zaeva. Prema tome, lično smatram da je strašno čak i da se pomisliti šta bi za zemju značilo da se izgube perspektive za članstvo u EU i NATO i šta bi značilo za narod koji tu živi i kako bi se sve reflektovalo na procese za napredak i prosperitet države” – zaključio je urednik Nove Makedonije.

Referendum će biti održan u nedelju a pravo glasa ima 1 806 336 građana, od čega 1 725 913 glasa u Makedoniji.  Za uspeh referenduma potrebno da izađe pedeset odsto upisanih birača plus jedan (oko 900 hiljada).

O čemu se izjašnjavaju Makedonci?

17. juna 2018. godine u Prespi, na makedonsko-grčkoj granici, sporazum su potvrdili premijeri Zoran Zaev i Aleksis Cipras, a potpisali šefovi diplomatije Nikola Dimitrov i Nikos Kocijas. Zvanično ime Makedonije biće Republika Severna Makedonija. Nacionalnost njenih stanovnika biće „Makedonac ili građanin Republike Severne Makedonije“. Zvanični jezik u Severnoj Makedoniji biće makedonski. Makedonija se obavezala da će do kraja 2018. godine novo ime uvesti u Ustav.

Katarina Radović