BORAC: Nakon druge transplantacije bubrega saznao da ima rak!
Taman kad je Nedeljko Komatina (17) iz Novog Pazara pomislio da je, konačno, pobedio sve nedaće i dobio treći život i sreću nakon druge transplantacije bubrega, ko grom iz vedra neba stigla je užasna dijagnoza – limfom. Iako je to rak, i to u četvrtom stadijumu, iako je toliko redak oblik da je Nedeljko tek deseti na svetu koji ga ima, ovo neverovatno dete sasvim lagano kaže: “Idemo dalje! Pobediću!”
Osvojio je srce Srbije minulog oktobra, kad smo s njim pričali nakon što mu je drugi put presađen bubreg. Radovao se odlasku kući jer su meseci u bolnici i tuđini bili za njim i još tri ispred njega – da se vidi da li bubreg dobijen od majke Nadice dobro radi.
Nedelju dana nakon transplantacije, koja je bila 10. oktobra, izašao je iz Dečje bolnice “Grejt Ormond strit” u iznajmljeni stan u Londonu. Srećan zbog života bez dijalize. Ali zlo ga je čekalo. Krenulo je s temperaturom 30. oktobra. Ide i do 41.
– Vraća se na odeljenje bolnice, plašili su se zbog Epštajn-Barovog virusa, koji mu je otkriven još 2017. i antitela koja se ne poduduraju, odnosno toga što nam tkiva nisu bila kompatibilna. Ali sve analize, i ultrazvuk i skener su u redu. Osim što je slezina uvećana, a oko nje su videli pet-šest limfnih čvorova. Nadali su se da će proći, da nije ništa strašno. Slično je bilo i u Srbiji, uvećana slezina, mada nije imao temperaturu, krajem maja 2023. Potom smo u avgustu otišli u London zbog transplantacije – priča za Kurir Nadica Komatina, koja sada veruje da je njen sin transplantiran s karcinomom a da se to nije ni znalo.
Nadali su se sve do početka decembra da ipak nije ništa strašno. Tada se otvaraju vrata pakla. Istinskog pakla.
– Vade mu slezinu, koja je bila katastrofa, šalju je na analizu i rade PET skener. Dolaze mi lekari: “Nemamo dobre vesti, ovo je strašno, ima rak limfnih čvorova, T ćelije su u pitanju. Četvrti stadijum.” Šok. Katastrofa. To je oblik raka limfnih čvorova koji ima samo devet pacijenata u svetu i moj Nedeljko je deseti. Redak i opasan – priča Nadica, te veli da analize pokazuju da je bolest genetska, iako ne znaju da ju je ikad iko imao u porodici.
Imao je urođenu predispoziciju za ovaj rak, samo se čekao trenutak kad će buknuti. Nema veze ni s transplantacijom ni sa imunosupresivnom terapijom.
Tada ponovo pomaže dr Jelena Stojanović, dečji nefrolog, koja je i učestvovala u presađivanju bubrega.
– Celu Englesku je digla na noge. Završava papire da ga prebace u Bolnicu univerzitetskog koledža, RFZO sve finansira. Plačem. On je svestan svega. Sve zna. I kaže mi: “Majko, što plačeš? Je li doktorka rekla da ima leka? Idemo dalje.” To je moje dete – kazuje Nadica, pa nastavlja:
– Bio je jako loše tog 21. decembra kad je prebačen u drugu bolnicu. Nije mogao na noge, sav otečen, pun tečnosti koju ne može da izbaci. Smeštaju ga na intenzivnu negu. Govore mi da su šanse pet odsto, da je vrlo rizično i da primi hemioterapiju i da je odlažu. Potpisujem papire da je primi, pa šta bude. Dali su mu pola, nisu smeli celu. Malo je bolje, ali mu se 31. decembra stanje pogoršava, kiseonik naglo pada, priključuju ga na respirator.
Nadici tad u London dolazi najstariji od trojice sinova. Stanje postaje još gore:
– Intubiraju ga i stavljaju u veštačku komu, jer diše svojim plućima samo 10 odsto. Imao je i upalu srčanog mišića, infekciju pluća… Ipak, bude ga 8. januara, saopštavaju nam da je dobro odreagovao na hemioterapiju, da se na skeneru vidi da se limfomi tope. Krenuo je nabolje…
Presađeni bubreg je, gle čuda, sačuvan.
– Dr Jelena Stojanović mu je sačuvala bubreg, minut je falio da ga izgubi. Ona nije samo doktor nego i čovek – ističe Nadica.
Nedeljko čak nije više ni u bolnici. Od srede. Tri puta nedeljno radi analize, prima antibiotik, sledeće nedelje će četvrta hemioterapija, pa PET skener…
– Shvatio sam odmah sve. Rekla mi je doktorka kako jeste. Morao sam da prihvatim, nisam imao kud. Kazao sam: “Leka ima, idemo dalje. Idemo napred. Pa kako bude” – govori Nedeljko.
Neverovatni tinejdžer se vratio životu.
– Izlazim iz stana. Prošetam. Puno mi znači što su mama i brat sa mnom. Čujem se s drugovima iz škole, pitaju kako sam – veli Nedeljko, pa će:
– Pobediću!
UPISAO MEDICINSKU DA BI POMAGAO DRUGIMA
Nedeljkov život je borba od samog početka. Sa godinu i po bubrezi prestaju da rade, kreće dijaliza. Sa četiri godine dobija bubreg od preminulo donora u “Tiršovoj”, ali on otkazuje nakon decenije – 2020. Opet dijaliza, sve do druge transplantacije. U međuvremenu, dane i godine provodi u bolnici, u “Tiršovoj” završava i osmoletku. Upisuje ni manje ni više nego srednju medicinsku! Da i on pomaže ljudima kao što to njemu čine otkako je rođen.
izvor: Kurir (Jelena S. Spasić)
