Pokvariše mi vodenicu na potoku

Ceo život u vodenici!

Sedamdesetogodišnji Drago Bešević iz Popa kod Novog Pazara jedini je vodeničar u čitavom kraju.

Novi Pazar – Na desetak kilometara od Novog Pazara smešteno je selo Pope. U Popama živi vodeničar Drago Bešević. Na svojim leđima nosi sedamdeset godina, teških kao čelik. Na izboranom licu od starosti i rada još uvek sjaje oči koje se bore sa suzama. Supruga mu je umrla pre dve godine, iako je od nje bio stariji jednu deceniju. Nadao se Drago da će ga supruga u starosti paziti, dodati mu čašu vode kada mu je teško, jer samo je ona znala kako on diše.

Dok razgovara sa nama, vidi se da mu supruga mnogo nedostaje. Drago ima dva sina, jedan živi u Kragujevcu sa porodicom, a drugi radi u Novom Pazaru.

-Ova vodenica napravljena je 1923. godine. Moj otac je radio u vodenici sve dok nije oboleo, a onda je poslove preuzela moja majka, a kada su joj deca odrasla, od nas sedmoro samo sam ja nasledio ovoj zadatak. Ne kajem se. Nekad je u ovom selu bilo 13 vodenica – potočara. Evo kako je vreme došlo. Ova današnja omladina neće da se prihvati starinskih zanata. Ja bih bio mnogo srećan kada bi se moj mlađi sin prihvatio ovog rada nakon moje smrti. Ne smem ni da pomislim da će posle mene moju vodenicu svi da zaobilaze. Ona je moj život, kada mi je teško ja se isplačem, baš ovde, na vodeničkom kamenu, u mojoj vodenici.

Drago je još jednom potvrdio da sreću čine male stvari, a njegova sreća je u tome kada čuje vodenički točak. Njegova duša je toliko topla, daje mu snagu da sve vreme stoji iako je bolestan, jer želi da nam što bolje predstavi svoju vodenicu.

Nekada sam po ceo dan ostajao u vodenici. Ljudi su sejali sve žitarice pa je imalo šta da se melje. Od toga je mogla da živi moja porodica. Moja vodenica je bila puna raznih žitarica. Ja sam se jedva provlačio do vodeničkog točka. Proja je najlepša kada se brašno samelje u vodenici. Svi hoće lakši život, jedu hleb iz električnih mlinova. Takvi mlinovi izgore ono najlepše u žitaricama. Pa, mora da su bolesni, bogami, toga u moje vreme nije bilo. Tada je bilo sramota za mladog čoveka da kaže da je bolestan. Zlotvori mi uništiše vodenicu (POTOČARU) – sa ljutnjom u glasu koja mu se ocrtava na licu priča Drago.

Binasa Malićević