Moj Pazar dušu ima: Ćesatluk i ćeif

Priče iz mahale: Sadik – aga, imaš li ćibre (šibica). Mehmed – aga, tur mi jednu grku. Očaravajući je bio tadašnji vakat…

Midžo Asim je stari, autentični, orginalni Pazarac. Njegovi su od davnina rođeni na pazarskoj kaldrmi. To dokazuju njegove anegdote i pripovesti o rodnom gradu. Ostao je odan starom – gradskom životu i Novom Pazaru. Još kao dete voleo je da skuplja reportaže o Sandžaku, jer je neočekivano zavoleo pazarski muhabet i zbor… –Znaš, novinarko, sve treba na vreme da se zabeleži i da se ne zaboravi – odgovara naš Asim Nikšić. Ja više volim prastare, pozlaćene i turske reči, s njima nikad nemam problema, jače su od ovih modernih. Eh, vi niste živeli po tim „adetima“ (običajima). – Ali ja sam sačuvao bogastvo „orijentalnog pazarskog govora“. To mi produžava život – setno je rekao sandžački putopisac. –Uzeo je svoj mobilmi telefon i počeo da razgovara sa televizijskom ekipom. Ovo su reči koje se najteže i najlepše izgovaraju: Ćafir – nevernik, ćeif – osećaj zadovoljstva, ćibre – šibica, ćepenak – izlog, ćustek – lanac za sat, ćesatluk – kriza…