Laptop na njivi uz motiku i traktor, Nedimović o novom digitalnom sistemu za poljoprivrednike

Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o poljoprivredi, koje predviđaju uvođenje novog elektronskog sistema u poljoprivredi i brzu isplatu Ipard podsticaja.

Hoće li se 350 hiljada poljoprivrednih gazdinstava snaći u novom digitalnom sistemu poljoprivrede?

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je, gostujući u Dnenviku RTS-a, da je dilema li će moći da se poljoprivrenim proizvođačima omogućiti da imaju pristup subvencijama.

To, kako kaže, neće biti preko noći, sledi period od godinu dana implementacije čitavog sistema.

“Danas skoro svi imaju pametne telefone, preko loklanih smaouprava organizovaćemo edukacije, obučiti lokalne službenike, da čak i u mesnim kancelarijama mogu ljudi da podnesu svoje zahteve elektronskim putem – poljoprivredne stručne službe biće na raspolaganju”, rekao je Nedimović.

“Ovo je 21. vek, prelazimo da radimo bez papira, imamo godinu dana za implementaciju, krenućemo preko nekih projekata Svetske banke, imaćemo pilot projekta za elektornske prijave, a od 1. januara 2023. da krenemo u punu implementaciju svega – gde se isplaćuje po grlu, hektaru. Predložićemo Skupštini da u nedeljama ispred nas usvoji predlog zakona”, kaže ministar poljoprivrede.

Očekuje da tokom novembra bude na dnevnom redu i plus vezano za Ipard, ubrzavanje isplate “gde ćemo omogućiti svakom ko dobije rešenje da 50 odsto novca dobija odmah, a 50 odsto po realizaciji investicija, do sada je to bilo kad se završi investicija dobijete sav novac”.

Ipard 3

“Želimo da ubrzamo priču i da pomognemo poljoprivrednicima da što više kroz Ipard akumuliraju sredstava, kaže ministar.

“Izdali smo blizu 80 miliona evra rešenja iz Iparda, zadnja tri konkursa koja su završena ili su u toku nose najviše para, skoro 70 ili 80 miliona evra, nemojte da se brinete, idemo i korak dalje, pregovaramo o Ipardu 3 – biće usvojen u decembru ove godine”, kaže Nedimović.

“To je poput Iparda 2, pare za mehanizaciju, objekte, farme, sisteme za nadonjavanje, voćnjake, ruralni turizam, poljoprivrednu infrastruktruu, putevi, atarski putevi – red velične oko 300 miliona evra za Ipard 3, od juna kreće implementacija”, podvukao je ministar.

Za subvencije će se konurisati elektronski

“Imaćemo prelazni period u okviru kog će se ići paralelno. Prošle godine smo za mesec dana smo implementirali sistem elektornske pijace, podnošenje zahteva za kovid pomoć za poljoprivrednike, danas je digitalizacija u poljpoprivredi neophodna. Postoji robot za mužu, želimo da odemo ispred svog vremena, ovo nemate u EU, oni imaju jedan deo, srpska IT priča je priča ispred svih”, rekao je Nedimović.

“Možemo i mi nešto da inoviramo, napadamo prepone koje još niko nije napadao, uspećemo u tome. Elektronska prijava – svi to sada rade, ko hoće da angažuje radnika u voćnjaku, u plasteniku može da putem telefona prijavi radnika, poreze i doprinose sve da reši – to smo prvi uradili, spojili IT i agrar”, ističe on.

Setva i đubrivo

Prema njegovim rečima, jedna istina je da je minerlano đubrivo poskupelo, a cene poljoprivrednih proizvoda su doživele drastičan skok, imate istorijski maskimum cena.

“Mnogo je važnije za proizvođače da im autputi budu na visokom nivou. Jeste da su inputi sada porasli, ali kad napravite nivelaciju vidite da je na primer, za 3 kilograma pšenice bilo kilogram NPK veštačkog đubriva, taj odnos je i sada”, kaže on.

Kako kaže, država je našla mehnaizam da pomogne za setvu, produžili smo kratkoročne kredite za repormaterijal, po kamatnoj stopi od 1 ili 3 posto, grejs period od 12 meseci, mnogo je jefitnije nego kad ugovaraju poljoprivrednu proizvodnju na zeleno.

Ranije poljoprivrednici uzmu seme, ubrivo pa plate otkupnjivaču kad bude žetva, a ovo platiš 1 ili 3 odsto kredit – i do 10 puta je jeftinije, objasnio je Nedimović.

Jedan odsto je kamata za mlađe od 40 godina, za žene nosioce gazdinstva, za sve ostale 3 posto, 6,5 milijardi dinara smo plasirali, velike su kalkulcije sa cenom đubriva, prosto se uzima kredit, samo menica treba, produžen je rok, istakao je Nedimović.

Traže se rešenja sa ruskim partnerima

Za prolećnu setvu krenućimo ranije u priču, kriza je u svetu, delimično će se reflektovati u Srbiji, pokušavamo da nađemo rešenja sa ruskim partnerima koji proizvode ureu, da omogućimo prihranu useva u martu, sremamo se, napravilo smo radne grupe, podvukao je Nedimović.

Govoreći o rebalansu budžeta, Nedimović ukazuje na dve stvari – novac će ići na isplatu većih premija za mleko, i drugi deo za subvencije.

“Povećan je broj poljporpvirednika, da nema priofita niko se time ne bi bavio”, zaključio je Nedimović.

Izvor: RTS