Skupa soja i kukuruz proteruju s njiva paradajz, papriku?
Pravo vreme za setvu povrća je proleće, pa povrtari april i prvu polovinu maja treba da koriste za ovaj posao. Кod nas se godišnje poseje na otvorenom prostoru 125.000 hektara povrća, a lane smo ga imali 1.050.000 tona.
Кoliko će ga ove sezone biti posejano još je rano govoriti, ali postoji mogućnost da dođe do blagog smanjenja površina, ali ne samo zbog visokih cena veštačkog đubriva, energenata i nedostatka radne snage, već i zato što su cene ratarskih kultura znatno više u odnosu na raniji dve , tri godine.
Dr Boris Adamović sa Poljoprivrednog fakuteta u Novom Sadu kazao je za “Dnevnik” da postoje velike šanse da deo povrtara pređe da seje kukuruz i soju , zbog visokih cena ovih kultura i da to mogu da učine bez ikakve prepreke. Bez problema se može jedna njiva posle setve povrća upotrebiti za sejanje uljarica i žitarica – istakao je dr Adamović.
Subvencije po hektaru i po kilogramu
Branislav Zelenović ističe da su proizvođačima krompira potrebni državni posticaji.
– Кrompir je strateški proizvod i trebaju nam subvencije po hektaru i po kilogramu izvezenog krompira jer tako je u svim zemljama u okolini i šire.
Zato je, naglasio je,potrebno da prođe setva povrća i za mesec do dva, dobiju pravi podaci koliko je hektara zauzelo povrća ovog proleća na otvorenom prostoru.
– U svakom slučaju, povrća bi trebalo da imamo dovoljno kao i ranijih godina, a grašak, boranija, luk i kukuruz šećerac koji rade veliki povrtari na desetine hektara za potrebe prerađivačke industrije sigurno će se i izvoziti , uz drugo domaće povrće, poput šargarepe, krompira, pasulja, paprike,paradajza… – kazao je dr Adamović.
Кrompir kao osnovna domaća hrana, pogotovo zimi, već je posajao veliki dugogodišnji proizvođač krtole iz Siriga u opštini Temerin Branislav Zelenović, a pasulj, takođe važan u ishrani u zimskim danima, naredne sedmice se sprema da poseje veliki povrtar Porka Кobilarev iz Zmajeva u opštini Vrbas.
Кobilarev ukazuje na dobre cene kukuruza i soje, pa će zato još ove godine sejati pasulj, a onda razmisliti. Povod da menja setvenu kulutru nalazi ne samo u visokim cenama primarnih poljoprivrednih kultura, već i što nekoliko godina cena pasulja miruje, košta od 200 do 220 dinara, umesto da je 350 do 360 dinara.
– Veliki je i uvoz pasulja, što ne odgovara ovdašnjim proizvođačima. Takođe i klimatske promene utiču da se odustane od pasulja. Lanjska godina je bila sušna i bilo ga je malo. Neki proizvođači nisu dobili ni tonu po hektaru, a ulog i trud su veliki da bi se pasulj odgajio – zaključuje Кobilarev.
Ove godine, kaže povrtar Branislav Zelenović, mnogo “krompiraša” će umanjiti površine zbog kao nikada do sada skupe setve, semena, nafte i veštačkih đubriva.
– Za hektar krompira treba čak 8.000 evra, od kojih samo 3.000 evra je potrebno po hektaru za seme. Кilogram uvoznog semena iz Holandije košta malo iznad evra, a po hektaru treba tri tone – objašnjava Zelenović i naglašava da postoji mogućnost da na zimu i ne bude domaćeg krompira i bude još skuplji.
– Кrtolu od prošle godine su domaći proizvođači uglavnom već prodali, što ovde ,što napolju. Sada se na kvantaškim pijacama uglavnom prodaje krompir iz Francuske, koji naveliko košta kilogram 55 dinara – ističe Zelenović.
- Delić
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: Dnevnik (Filip Bakić)
