Kada šef ne sme da vam da otkaz?

 Jedna od najvažnijih odredbi novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti navodi da će nezaposlene žene koje nisu imale zdravstveno osiguranje sada to pravo moći da steknu po osnovu neplaćenog rada u kući, kao što su vođenje domaćinstva ili staranje i podizanje dece.

Novi zakon bavio se istovremeno još jednim važnim pitanjem, a to su plate i otkazi u firmi.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je usvojen 20. maja, ističe jednak tretman i jednake mogućnosti za žene i muškarce, kako u oblasti traženja i dostupnosti poslova, tako i u oblasti ostvarivanja prava na rad. Takođe, zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti, piše Blic.

U oblasti zapošljavanja i rada garantuju se jednake mogućnosti i obezbeđuje primena opštih i posebnih mera radi ostvarivanja prava na rad za žene i muškarce u pogledu dostupnosti izvršilačkih radnih mesta i položaja. Takođe, i kada je reč o uslovima za pristup zapošljavanju, samozapošljavanju ili zanimanju, uključujući kriterijume selekcije i uslove regrutovanja, bez obzira o kojoj se grani aktivnosti radi i na svim nivoima profesionalne hijerarhije uključujući napredovanje u karijeri.

 Kada ne možete da dobijete otkaz?

Zabranjen je otkaz, odnosno raskid radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanje zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.

Zaposlenima se garantuje jednaka plata za isti rad ili rad iste vrednosti, bilo da se isplaćuje u celosti u novcu ili delom u novcu, a delom u naturi, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose.

 Kućni rad

Zakon predviđa da se podaci o neplaćenom kućnom radu, koji se prikupljaju i evidentiraju od strane proizvođača zvanične statistike, javno objavljuju u skladu sa petogodišnjim statističkim programom i godišnjim primenjivim planovima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Vrednost neplaćenog rada u apsolutnom iznosu, kao i učešće vrednosti neplaćenog rada u bruto domaćem proizvodu obračunava se na osnovu podataka glavnog proizvođača zvaničnih statističkih podataka a metodologiju za obračun utvrđuje ministarstvo nadležno za oblast rodne ravnopravnosti.

Lice koje nije zdravstveno osigurano po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući (vođenje domaćinstva, staranje o podizanju dece, staranje o ostalim članovima porodice), neplaćenog rada na poljoprivrednom imanju i dr.

Kako je istakla poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, postoji veliki broj žena koje rade kućne poslove za koje nisu plaćene, i nemaju zdravstveno osiguranje. Te žene se uglavnom oslanjaju na primanja svog partnera i često se dešava da iz nekih razloga ne mogu biti osigurane.

 Pravila tokom trudnoće i nege deteta

Konkretnu promenu za položaj žena u okviru radnog prostora donose pojedine odredbe zakona, kao na primer one po kojima je posebno zabranjena rodna neravnopravnost za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće i nege deteta.

Na primer, kako stoji u zakonu, odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, odnosno očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, ne može biti razlog za uskraćivanje prava na stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje. Takođe, ne sme biti prepreka za napredovanje i sticanje višeg zvanja, odnosno premeštaja na neposredno više izvršilačko radno mesto, po osnovu stečenih uslova, u skladu sa zakonom, kao ni za korišćenje svih poboljšanja radnih uslova obezbeđenih tokom odsustva.

Vreme tokom kojeg je zaposleni odsustvovao sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta neće se računati kod procene uspešnosti rada u ukupnom vremenskom periodu u kome se uspešnost rada računa.

 Kazne i do 2 miliona

Novčane kazne za poslodavce koji krše zakonske odredbe o zabrani diskriminacije porasle su sa maksimalnih 500.000 dinara po Zakonu o zabrani diskriminacije, odnosno sa 1,5 miliona po Zakonu o radu, na 2 miliona dinara. Kazna za odgovorno lice kreće se do 150.000 dinara, a za preduzetnika do 500.000 dinara.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo, a inspekcijski nadzor u oblasti rada preko inspekcije rada.

Pravnici ističu da su glavne prednosti novog zakona to što predviđa sankcije, što implementacioni instrumenti slede odmah nakon primene zakona, kao i vrednovanje kućnog rada. Kao plus navode i jednaku nadoknadu za jednak rad, jednako postupanje ne samo prema zaposlenima, već i prema radno angažovanim licima i ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu za osobe koje obavljaju kućne poslove.

Blic/B92