Zdravlje: Naporni treninzi povećavaju rizik od bolesti motornog neurona, tvrde naučnici

Redovni i naporni treninzi mogu povećati rizik od bolesti motornog neurona, kod ljudi koji imaju genetske predispozicije za to. Redovno i naporno vežbanje može povećati rizik od dobijanja bolesti motornog neurona kod ljudi koji su genetski podložni tome, tvrde naučnici. Tim stručnjaka sa Univerziteta u Šefildu kažu i da to ne znači da bilo ko treba da prestane da trenira zbog njihove naučne studije.

Nadaju se da će njihova otkrića dovesti do boljeg uočavanja ljudi koji su u većem riziku kako bi dobili prilagođene savete. U proseku, kod jednog od 300 ljudi će se razviti bolest motornog neurona (MND – Motor Neurone Desease). Ona utiče na sposobnost ljudi da se kreću, govore i čak dišu, jer kod ljudi sa ovim oboljenjima motorni neuroni ne prenose poruke iz mozga ka mišićima.

Bolest može dramatično da skrati životni vek pacijenata.

Komplikovano je utvrditi ko će oboleti i zašto, jer nauka nije dovoljno otkrila koja kombinacija genetskih rizika i spoljašnjih faktora može dovesti do toga. Dugo je poznato da postoji veza između vežbanja i ove bolesti, ali se žestoko debatovalo o tome da li je to zaista uzrok bolesti ili samo podudarnost. Naučne studije sprovedene na italijanskim fudbalerima pokazale su da je kod njih rizik i do šest puta veći nego što je normalno. Ragbista Rob Barou, fudbaler Stiven Darbi i ragbista Dodi Vir otvoreno su govorili o suočavanjima sa ovom bolešću za BBC.

„Zaključili smo da vežbanje povećava rizik od bolesti motornog neurona”, kaže jedan od istraživača doktor Džonatan Kuper Nok. „Značajan broj vrhunskih sportista koji su od nje oboleli ne može biti slučajnost”.

Istraživači su analizirali podatke Projekta britanske Biobanke, koja čuva genetske uzorke pola miliona ljudi. Koristili su tehniku takozvane Mendeljejeve randomizacije da podatke pretvore u eksperiment i ona je pokazala čiji DNK uzorci su podložniji da usled intenzivnih treninga obole od bolesti motornog neurona.

Studija, objavljena u naučnom časopisu EBioMedisin, pokazala je i da: mnogi geni za koje je poznato da povećavaju rizik od bolesti menjaju ponašanje usled vežbanja kod ljudi sa najčešćim genetskim mutacijama koje se dovode u vezu sa MND bolest će se pre razviti ako naporno treniraju.

Jači i redovni treninzi se definišu kao duži od 15-30 minuta češće od dva do tri puta nedeljno. Ali očigledno, najveći broj ljudi koji vežbaju neće razviti bolest motornog neurona. Doktor Kuper Nok kaže da „mi ne znamo koje u rizičnim kategorijama i zato nećemo otići tako da daleko da savetujemo ko treba da vežba, a ko ne”.

„Ako bi svi prestali da vežbaju, to bi donelo više štete nego koristi”.

Nadaju se da će ova studija dovesti do pravljenja bolje skrojenih saveta i uputstava kao što postoje za fudbalere sa srčanim problemima.

Profesorka neurologije Pamela Šo, direktorka Neuronaučnog instituta u Šefildu, kaže da „ovo istraživanje daje neke uvide u zamršene veze između visokog nivoa fizičke aktivnosti i razvoja MND u određenim grupama koje imaju genetsku predispozicije”.

Smatra se da nizak nivo kiseonika u telu tokom napornih vežbi može da pokrene proces koji se zove oksidativni stres u motornim neuronima – ćelijama koje su među najvećim i potrebna im je najveća zasićenost kiseonikom.

To može dovesti do oštećenja nerava i eventualno i do smrti ćelija kod ljudi koji su već genetski osetljivi na to.

Doktor Brajan Diki, iz Udruženja za bolesti motornog neurona, kaže da je potrebno još ovakvih istraživanja.

Genetske predispozicije i uticaj okoline na razvoj MND obično se ispituje odvojeno, dok je „snaga ovakvih istraživanja u tome što spajaju delove te slagalice”.

Džejms Galager – BBC dopisnik

BoxingGetty Images

Podeli