Stranci stare u srpskim domovima: Odnedavno u ustanovama za smeštaj mogu da borave i ljudi iz inostranstva

U SRPSKIM domovovima za stare odnedavno mogu da borave i stranci, i to pod istim uslovima kao i korisnici iz Srbije. Nekoliko njih, iz susednih zemalja, već je iskoristilo ovu mogućnost i smešteni su u privatnim ustanovama uglavnom u pograničnim gradovima.

Izmenama i dopunama Zakona o strancima u odeljku “Privremeni boravak po osnovu lečenja ili nege” u članu 53 regulisano je da stranac koji priloži dokaz da će zdravstvena ili ustanova socijalne zaštite pružiti adekvatne usluge potrebnog lečenja ili nege može dobiti boravišnu vizu.

To znači da je proširen onaj član zakona koji je ranije dozvoljavao boravak samo u slučaju zdravstvene zaštite i na socijalnu zaštitu – kaže Rade Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova za smeštaj starih. – Ugovor potpisan sa domom za stare je propusnica za produženje boravišne vize od 90 dana na 12 meseci.

Naš sagovornik objašnjava da korisnik-stranac kada istekne taj rok ne mora da izlazi iz zemlje da bi produžio boravak. I posle godinu dana dovoljno je da samo podnese novi zahtev lokalnoj policijskoj upravi i moći će da nastavi da živi u našoj zemlji.

Dragan Đurkić, vlasnik ustanove “Topalović” iz Kladova, već nekoliko meseci pregovara oko smeštaja rumunskih državljana u svoj dom. Objašnjava da su blizina državne granice, nepostojanje jezičke barijere i isti mentalitet dobra preporuka.

Odmah preko Dunava nam je veliki grad Turnu Severin sa 100.000 stanovnika i najveći broj zainteresovanih je upravo odavde – kaže naš sagovornik. – Ulaskom u Evropsku uniju Rumuni masovno napuštaju zemlju, a stari roditelji ostaju sami. Pomoć im je neophodna, a kvalitet usluge u Srbiji je na mnogo višem nivou nego kod njih, pa je i to jedan od razloga što žele smeštaj preko granice.

On objašnjava da i stranci i naši imaju potpuno istu uslugu i cenu. To je za oko 100 evra manje nego u rumunskim domovima, a kvalitet je daleko bolji. Rumuni, tvrdi Đurkić, nisu zakonski regulisali ovu oblast i kod njih i dalje postoji mnogo nelegalnih domova za stare, ljude smeštaju po privatnim kućama bez dozvole, a u sobama je uglavnom po pet-šest osoba.

Većina naših ustanova za stare, i privatnih i državnih, na daleko je višem nivou – naglašava on.

NI PAPIRI NISU PROBLEM

Smeštaj  stranaca u domovima za stare u Srbiji ne traži nikakvu posebnu papirologiju. Kao i svi stranci, moraju da poseduju pasoš, a vlasnici privatnih ustanova insistiraju jedino na medicinskoj dokumentaciji koja ne mora da bude ni prevedena na srpski, već oni to rade o svom trošku.

Izvor: Novosti

Depositphotos