Samo ukrajinska struja jeftinija od srpske: Istraživanja Evrostata pokazala da je cena električne energije u Srbiji jedna od najpovoljnijih

Najskuplja električna energija u Nemačkoj, Danskoj i Belgiji.

Jeftiniju  električnu energiju namenjenu domaćinstvima, od Srbije ima samo Ukrajina, pokazuje istraživanje Evrostata, evropske statističke službe, koje je obuhvatilo 28 članica EU i još 12 država. Situacija je nešto drugačija sa gasom, gde smo takođe na začelju liste, ali je on u našoj zemlji skuplji nego u Moldaviji, Ukrajini, Turskoj i Gruziji.

U prvoj polovini 2019. godine cena struje u Srbiji je iznosila 7,06 evra za 100 kilovat-sati, a u odnosu na 2014, kada je bila 5,96, porasla je za 1,1 evro. Gas je u našoj zemlji, u istom periodu, koštao 3,35 evra za 100 kilovat-sati.

Najskuplje su električnu energiju u prvih šest meseci prethodne godine plaćala domaćinstva u Nemačkoj, Danskoj i Belgiji – oko 30 evra, a najmanje u Ukrajini – 4,42 evra. Među zemljama EU, čiji je prosek 21,59, najjeftiniju struju imala je Bugarska – 9,97 evra.

Naši susedi 100 kilovat-sati plaćali su različito – u Severnoj Makedoniji 7,83, a u Bosni i Hercegovini evro skuplje. Domaćinstva u Crnoj Gori i Hrvatskoj su izdvajala jedanaest evra, u Rumuniji tri evra više, a u Sloveniji 16,34 evra.

Udeo taksa i PDV u ceni struje u Srbiji je oko 25 odsto, što nas svrstava na sredinu liste, na 23. mesto. Ovi nameti su najviši u Danskoj, gde čine 63,7 odsto konačne cene, a u Nemačkoj su iznad 50 odsto.

Što se tiče drugog energenta, gas su u prvoj polovini 2019. najskuplje plaćali u Švedskoj – 11,83 evra za 100 kilovat-sati, i Holandiji – 9,21. Najjeftiniji je bio u Gruziji – 1,51, i Turskoj – 1,99 evro. Među članicama EU najmanje su izdvajala domaćinstva u Mađarskoj – 3,46 evra.

U Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Rumuniji, slično kao i u našoj zemlji, gas je koštao malo više od tri evra. Nisu navedeni podaci za Crnu Goru.

Takse koje učestvuju u formiranju cene ovog energenta u Srbiji iznose manje od 10 odsto. Niži udeo nameta od nas imaju samo Velika Britanija i Moldavija, dok su najviši u Danskoj i Holandiji, gotovo 60 procenata.

SVAKI DESETI NE MOŽE DA PRIUŠTI GREJANjE

NEDAVNO objavljeno istraživanje Evrostata pokazuje da 10 odsto građana Srbije u 2018. godini nije moglo da priušti adekvatno grejanje u svojim domovima, dok je u 2013. ta brojka bila za osam procenata viša. Poželjnu temperaturu u EU, tokom istog perioda, nije imalo sedam odsto stanovništva. Situacija varira od zemlje do zemlje, a najviše ljudi koji nisu mogli da greju dom kako treba je u Bugarskoj – 34 odsto. U Severnoj Makedoniji isti problem ima četvrtina građana – 25 procenata, a u Hrvatskoj njih osam odsto. Loša situacija je i u Litvaniji – 28 odsto, i Grčkoj, gde ih je za pet procenata manje. Najmanje nazadovoljnih temperaturom u stanu – njih oko dva odsto, zabeleženo je u Austriji, Finskoj, Luksemburgu, Holandiji, Estoniji i Švedskoj.

 

Izvor: Novosti

Foto:  Z. Jovanović

 

Podeli