Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine objašnjava da je u anketi jedan od najčešćih odgovora bio da ljudi to rade “jer im se može”.
Neki od razloga su i neplaniranje kupovine, pripreme i odlaganja hrane.
Deo problema leži i u tome što sve više ljudi živi u gradovima, pa je samim tim i hrana pristupačnija.
Prema njegovim rečima, ovo je ne samo lokalni nego i svetski problem jer trećina hrane koja se proizvede završi u deponijama. A na svetu ima milijardu ljudi koji su gladni.
Na svetu se dnevno baci 676 tona hrane godišnje. Kada tu hranu ne bismo bacali, gladni bi mogli da imaju hrane za tri godine.
Šćekić objašnjava da ljudi nisu dovoljno upućeni šta sve mogu sa hranom koja je za bacanje. Jedna od mogućnosti je kompostiranje – mešanje ostataka hrane sa drugim materijama, što se kasnije koristi kao đubrivo. Namirnice se na taj način vraćaju zemlji.
Postoje, kaže, razna jela koja se mogu napraviti od viška hrane – gulaši, šejkovi, salate.
O tome šta sve može da se uradi sa viškovima hrane, ali i drugim temama u oblasti zaštite životne sredine, građani će moći da saznaju na “Grin festu” (Green fest) koji je održava od 15. do 18. oktobra u Domu omladine.
