Osam žrtava porodičnog nasilja od početka godine

 Iako je naša zemlja u prethodnih deset godina usvojila mnogobrojne zakone i konvencije koji štite ugrožene žene, crna statistika od 30 stradalih godišnje još se ne smanjuje

Od početka ove godine još osam žena je stradalo u porodičnom nasilju, a statistika koja brojkama slika nesrećne ženske sudbine svedoči da je u prethodnih deset godina više od 320 žena ubijeno od strane (bivših) muževa, braće, očeva ili sinova, a više od 400 dece ostalo je bez majki. Zbog toga je na inicijativu mreže Žene protiv nasilja, koju je potpisalo više od 8.000 naših sugrađana u 25 gradova i opština u Srbiji, 18. maj proglašen Danom sećanja na žene žrtve nasilja. Iako je naša zemlja u prethodnih deset godina usvojila brojne zakone, propise i konvencije koji štite žene od nasilja, svake godine oko 30 žena strada u „toplom” porodičnom domu.

– Najčešće ubice su (van)bračni partneri, a u najvećem broju slučajeva žene smrtno stradaju od vatrenog oružja ili noža. U proseku, svakih deset dana jedna žena strada od ruke najbližeg svog, a jedino što obeshrabruje više od te činjenice jeste podatak da je svaka treća žena prethodno prijavljivala nasilje institucijama sistema – upozorila je Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra.

Po njenim rečima, neadekvatnu reakciju državnih institucija evidentirao je 2016. i 2018. godine i zaštitnik građana, koji je u svojim izveštajima naglasio da institucije međusobno ne komuniciraju, odnosno da se često dešava da centar za socijalni rad ne obavesti policiju, a policija ne obavesti tužilaštvo o porodičnom nasilju.

– Drugi ozbiljan propust predstavlja činjenica da se žene primoravaju da same prijave nasilnika, iako institucije imaju obavezu po službenoj dužnosti da to urade – istakla je Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra.

Ona je pomenula i da je momenat kada žena odluči da napusti nasilnika jedan od najrizičnijih po njenu bezbednost, a posedovanje oružja u sopstvenom domu povećava šansu da se porodične svađe fatalno završe. Nažalost, broj (ne)registrovanog oružja u Srbiji, koje je ostalo kao zaostavština ratova iz devedesetih godina, prelazi milion.

– Obeshrabruje činjenica da profesionalci koji su u kontaktu sa ženama žrtvama nasilja često neadekvatno procenjuju rizik kojem je žena izložena. Mnogi od njih imaju mnoštvo predrasuda kad je reč o žrtvi i počiniocu nasilja, pa za nasilnika često govore da je miran i povučen porodični čovek i dobar komšija, dok za ženu tvrde da je neadekvatna majka ili supruga – ocenila je Vanja Macanović, advokat u Autonomnom ženskom centru.

U skici za portret žrtve nasilja najčešće se nalazi žena srednjeg obrazovanja, koja nema podršku svoje porodice u želji da napusti nasilnika, niti ima razumevanje institucija sistema. Ona najčešće ima više dece mlađeg uzrasta koji je sprečavaju da povede brakorazvodnu parnicu, a često su i finansijski zavisne od nasilnika. Osim toga, poslednjih godina primećuje se porast broja samoubistva nasilnika nakon počinjenog ubistva.

Autor: Katarina Đorđević

(Foto Z. Anastasijević)

Politika